Просветни гласник
Оцене и Прикави
49
вање при систематском експериментовању. Стробоскоп, помоћу кога је Бг. Веуше вршила своје огледе, састојао се "из једног цилиндра с обимом од 184 см., начињеног од блеха, који је с обе стране обојен мат-црно. Висина тога цилиндровог огртача износи 14 см. На њему су у висини од 7,5 см. направљена 32 правоугаона отвора од 3 м.м. ширине и 2,2 см. висине. Цилиндар стоји на штаповима, који полазе од центра доње кружне ивице цилиндрове, а може да се окреће око осовине, која пролази кроз центар. Апарат се ставља у покрет помоћу малог електричног мотора, чија се брзина може лако да промени. У цилиндар, непосредно уза саму унутрашњу страну огртачеву, а испод поменута 32 отвора, умећу се пантл>ике од беле хартије за цртање, дуге колики је обим цилиндров, а широке 6 см. На пантљици се налазе црне фигуре, које су или израђене тушом на њој, или залепљене. Апарат је заклоњен од личности која служи за оглед једним црним заклоном од картона, на коме се налази отвор за посматрање. Да би огледна личност била увек подједнако удаљена од отвора за посматрање, па према томе и од апарата, утврђена је око отвора за посматрање иа заклону једна цев од картона с пречником од 3 см. и дужином од 10 см. На тај начин добивени отвор за посматрање, који је за све огледне личности остао исти, обухватао је увек подједнако велики простор на пантљици у апарату, на коме су се помоћу њега могле једновремено да виде четири фигуре. Разне фигуре за посматрање (крупне црне тачке, дебеле црте, линије, кругови, полукрузи, троугли итд. разне величине, у разном положају и раздаљини) налазиле су се на четрнаест означених пантљика. Трајање експозиције (излагање ради посматрања) износило је 30 секунада. Утисак који се добија при првом посматрању кад је стробоскоп у покрету, врло је неодређен: ми не знамо шта преживљујемо или, у најбољем случају, имамо један хаос од осећаја. Тек при поновном посматрању, кад успемо да нове доживљаје разликујемо од ранијих и да их доведемо у везу с њима, доћи ћемо до јасног схватања и осећамо се као ослобођени од досаде која је пратила први утисак. Скоро сви протоколи који су вођени при вршењу огледа, потврђују то. Да их наведемо само неколико. „Прво нешто горе, што је одлетело, потом горе и доле нешто што се кретало. Онда схватање тачака час горе, час доле. Затим се успоставила извесна веза између горе и доле, као да су се тачке одоздо на горе номериле у косом правцу. То је било за врло кратко време само; затим је дошло вертикално кретање на горе и на доле у вези, и тако је остало до краја" (стр. 32). „Тамо и овамо, час се јави десно час лево. Онда се појавише више у средини правилно расути полукрузи, стојећи вертикално. Каткад покретање натрашке, на десно и на лево; видим окретања полукруга тамо и овамо. Каткад видех кретање, каткад само појављивање лево и десно" (стр. 33). И сви други искази гласе слично. ПРОСВЕТНВ ГЛАОНИК, I 1 св., 1923. 4