Просветни гласник
Оцене и Прикази
51
психолога, који психологију увршћују у ред природних наука (а таква је већина наших психолога), неко друго тумачење тешко и да би се трпело. Међутим, факат да код стробоскопских појава опажање ни изблиза не одговара објективном стању ствари (надражајима), показује колико је непотпуно тврђење да објашњење стробоскопских, као и осталих душевних појава, треба тражити у траговима које спољни утисци остављају у мрежњачи, односно у мозгу. Због тога О-г Веуше одбацује физиолошки ориентоване радове Магђе-а, Оигг-а, т \?ег1:ћеЈтег-а и др. о стробоскопским појавама и покушава да их уврсти у обилност животних радњи, па да их изведе из основних облика свести. Она то чини, одређујући а) шта од стробоскопских појмова као општи део припада области психологије опажања и б) шта као засебан део разликује њих од осталих опажања. Објашњење до кога В-г Веуте долази на означени начин, иде несумљиво дубље него раније наведено, али је тако концизно да ће, верујем, од читалаца који стоје на популарном материалистичком гледишту, бити једним покретом руке одбачено као „метафизика". И ова, код нас тако омиљена реч, представља у исто време и осуду свега онога што није опипљиво, очигледно схватљиво. За оне пак психологе који су то популарно, али не и оправдано гледиште напустили или се бар критички држе према њему, као и за све осгале који се интересују модерним схватањима психичких појава и живота у опште, рад О-г Веуте-ове биће извесно од интереса. Д-р ВОЈ. Р. МЛАДЕНОВИЋ
ЈАВНА ГОВОРНИЦА Приказ Г. Д-ра Н. Вулића „Латинске Граматике за гимназије, Науке о облицима, од Саве Максића". (Јиа1Ј8 ујг , 1а1Јз огаМо. Од кмета и беседа. Г. Д-р Н. Вулић, професор историје на университету, п.исац латинских уџбеника за гимназије, похигао је да моју Латинску граматику, која је изашла из штампе септембра 3921 г., прикаже читаоцима Просветног Гласника већ у новембарској свесци те године. Да би читаоце расположио за своју оштру критику, Г. Н. Вулић излио је испред ње у 16 реди своју „класичну" срџбу и гнев против мене, као писца Латинске граматике. Као разлози за оштру критику били су му ови: 1. Са 1. стр. наводи се: „Од ових слова самогласници су: а, е, итд. У овој реченици место речи „слова" треба да дође „гласова". Кад после претходне реченице, у којој су наведена — штампана — 24 слова, може 4*