Просветни гласник

60

Просветни Гласник

бар половина тога; критичар је дао међутим, уз текст од 172 стр., „Белешке о унесеним (10) писцима" на 3'/ 2 стране, и коментар на 12 стр. Своју критику почиње Г. Н. Вулић речима: „Пишем ову оцену $ше ка (=1: згисИо... Говорићу хладно. Ако зато ипак моја критика буде оштра, до мене неће бити кривице". Г. Н. Вулић није могао бити хладан, прво што је својом критиком хтео да брани своје уџбенике за латински језик, написане од нестручњака, друго, што се љути на мене што, и поред његове усмене и писмене молбе, упућене мени лично, нисам хтео на матурантским течајевима да употребљавам његове слабе уџбенике. У почетку своје критике каже Г. Н. Вулић: „Оваква књига може се појавити само на Балкану! Апсолутно немогућно је замислити један сличан уџбеник у Немачкој, Француској, Италији итд.". Па кад Г. Н. Вулић тако добро познаје све европске уџбенике, да ли је нашао у једном немачком уџбенику у предговору ове речи пишчеве: „А1б (ЈшуегбЈШзћћгег с!ег уег§1екћепс1еп бргасћтобзепзсћаћ шигс!е јсћ еб каит §еша§1 ћаћеп, ејпе бсћи^гатта&к хи зсћгејђеп, ћаИе еб пјсћ! с1ег Кпе§ пп! 51сћ §ећгасћ1, с1аз 1сћ ићег с!ге! Јаћге ап ејпег ћећгапб^аћ ћа1е1пип1егпсћ1: ги §еђеп Ое1е§епћећ ћаКе. 5о б1еће кћ \уеш'§б1:епб пЈсћ( §апг оћпе ргакИбсће Ег!аћгип§ с1а: јесЈеп^аПз аћег уегсЈапке 1сћ сИебег Та11§кеЈ1 (ће Апге§ип§ гит УогНе§епс1еп ЛУегке" (1^аМп. 5сћи1^гатт. тИ зргасћпчл. Аптегкип^еп, Р. Зоттег, 1920). Из овога виде читаоци да се писац школскОг уџбеника у Немачкој правда да се као професор упоредне филологије нз Университету само зато усудио да пише школски уџбеник за латински језик што је за време рата три године предавао латински у једној школи. Код нас професор историје на Университету пише школске уџбенике за латински језик, па се баца дрвљем и камењем на свакога који би се као стручњак усудио да пише школски уџбеник за латински језик и да му конкурише. С тога: Ие би!ог ићга сгерМат! Нека Г. Н. Вулић чува своју историју на Университету, а латинском језику могу номоћи само професори латинског језика! САВА МАКСИЂ

ПОВОДОМ ОДГОВОРА Г. МАКСИЋА НА МОЈУ КРИТИКУ На одговор Г. Максића ја управо немам шта да одговорим. Тај одговор говори и сувише у прилог моје критике. У осталом, и оцене референата Гл. Просв. Савета о књизи Г. Максића испале су у моју корист. Додаћу неколико речи. Једном професору свакако не доликује да чини ружне инсинуације какве налазимо не једанпут код Г. Максића о неком мом страху од конкуренције. Нека ми Г. Максић не замери што ћу му дати један савет. Чиним то само из љубави према школи. Нека Г. Максић одсада место своје књиге употребљава моју. Тврдим да ће с ученицима имати више успеха. н. ВУЛИЋ