Просветни гласник

О УНИВЕРСИТЕТСКОМ ЖИВОТУ <)

На Светосавској Свечаности, пре мало дана, чули смо да је један млађи члан нашега Университета изјавио да је главни циљ тој установи давати држави чиновнике. Та изјава ме је дубоко узбудила. Она је вероватно непосредни узрок те се у овом тренутку налазим пред вама са темом „О университетскоме животу' - . Јер у колико сматрам за част припадати једноме уииверситету који има оне узвишене циљеве које ја замишљам, у толико бих се мало дичио припадати једној фабрици чиновника у једној земљи где је „редукција чиновника" на дневноме реду. Не, није то главни циљ једнога университета. Не само да му то није главни циљ, већ то не спада у опште међу многобројне његове циљеве. Да наш Университет друкчије схвата свој задатак него што је на његовој слави проглашено, најбоље сведочи ово наше мезимче, наш Народни Университет, који је за кратко време стекао тако много пријатеља и ревносних посетилаца. Данас свако у нас осећа да Университет није нека затворена школа у коју се долази само да би се полагали испити и добиле дипломе. Још у доба Велике Школе, са ове установе зрачила се светлост интелектуалнога живота, умовања, широких схватања, племенитих настојања омладине једнога младог народа. У нас је одмах схваћен значај који ће имати у животу нашега народа она скромна Доситејева установа у оној источњачкој кући са високим димњацима на којима су роде свиле своја гнезда. Стога видимо да Велика Школа има многобројне добротворе који јој често завештавају своје добро. ТакЕих добротвора има и данас, и ако смо показали како умемо бити незахвални, не урезавши чак ни у једну мермерну плочу имена оних који су плод свога рада дали овој установи. Нам ера ми је да изложим своје схватање о томе шта мора бити један университет, да вам изложим нека своја опажања о нашем Университету. Помислио сам да је таквоме предмету место управо овде на Народном Университету, који је највиднија спона између Университета и интелектуалне публике.

Ј ) Прецавање држано на Народном Университету 8 фебруара о. г. ПРОСВЕТНВ ГЈАОНИК, I кн>., 2 св., 1923. 5