Просветни гласник

68

Просветни Гласник

то, вели хроника, „имали су празан желудац, суво грло и жесток апетит". један добар папа био је донео одлуку да студенти не смеју бити узнемирени ради дугова. То им, у осталом, није повећало кредит који су уживали. Таквих привилегија данас више нема. Студенти морају плаћати своје дугове као и остали смртни. Али ипак су студенти университетски грађани који нису обични грађани. Наш Университет се такође разликује од осталих државних установа: имамо своју аутономију, ми смо господари у својој кући, слободни смо у излагању својих идеја; университетски наставници не могу бити премештени без свога пристанка, заштићени су од партијских утицаја којима су изложени други чиновници. Наши законодавци су дакле схватили да Университет има неке више циљеве. На нама је да искористимо тај изузетни положај данашње школе. * * * Данас се много понавља да је у нашем друштву пресушио сваки идеализам. Нарочито се истиче одсуство идеализма у наше университетске омладине, и родољупци се забринуто питају шта ће бити са нашом будућношћу. Нека се умире добри патриоти! Има идеализма, данас као и некада, у наше университетске омладине. Идеали су се променили, то се разуме. Њихов идеал није више да освете Косово и да уједине Српство. Богу и старијима хвала те им то није више идеал. Замерке учињене нашој омладини често су бесмислене. ГЈребацује им се врло озбиљно што нису више одушевљени ..Обилићевци". Не знам колико има у томе истине. Али знам да на Светосавској Прослави ни једна тачка није успела као певање Обилићеваца. Па и да су данас више одушевљени играњем него певањем, ко би им то могао озбиљно замерити ? Времена се мењају, мењају се и песме и игре. Иема смисла да певају данас као некада: „Падајте, браћо, плините укрви!" и никоме није више до певања о тим стварима. Омладина је увек волела играње, данас више него никада. Па шта ће играти него савремене игре, фокстрот, ванстеп, шими, игре које су свет поплавиле и које, буди узгред речено, нису ништа ружније од старијих игара. Велика је заблуда мислити да данашња омладина заостаје за старијим нараштајима својим врлинама, Неки су помислили да могу извући неке врло неповољне закључке што међу нашом омладином има и тако званих „крајњих елемената". Па увек их је било. Из примера старијих нараштаја знамо да ће ти крајњи елементи, којима сада„ ништа није довољно напредно, кроз коју деценију бити први који ће кочити точак напретка.... Ко то сме рећи да наша омладина нема идеала ? Ја знам за један њен идеал који се зове рад. Тврдим да се никада није толико радило на нашем Университету као данас. Наши ученици дају научно оно што од њих