Просветни гласник

72

Просветни Гласник

лежите у неуређеној болници, где је моме једном ученику лекар рекао да шго пре оде куда зна, ако неће да пропадне. Недавно смо сахранили једнога вашега друга, а мога ученика. Кад је болан лежао у болници у Видинској улици, рекао је племенитој супрузи једнога мога колеге, која га је обилазила : „Не жалим да умрем, само да одем из ове прљавштине". Зашто не изнесете бедне прилике у којима живите, зашто не тражите начина да се оне побољшају? Добити стипендију, то није ништа, то је тек средство да се бедно живи. Оно што треба, јесте организован рад, да вам се осигурају хигиенске погодбе за ваш университетски живот. Да сте само једну реч рекли у своје доба, ви бисте данас у подземљу ове зграде имали своје душеве под којима бисте се могли освежавати и одржавати чистоту тела. Па зашто не привучете пажњу университетских власти на бедне прилике у којима радите у школи? Зашто не напоменете университетској управи да вам је тешко и даље радити без университетске библиотеке? — Такве представке, учињене у најучтивијем облику, добро би дошле, јер би помогле Университету да савлада инерцију наше администрације. Университетска библиотека! И о њој сам често сањао. У толико више што не могу себи представити своје школовање без тих библиотека, које су право уточиште за сиромашне студенте. Библиотека на Сорбори и библиотека Свете Женевјеве! У њима смо живели. Отворене су од 10 часова изјутра до 10 часова у вече. Седам година студентскога живота у Паризу, и ниједне купљене књиге. Седам париских зима, и свега два пута запаљења ватра у камину мансарде. Заклон, топлоту, књиге, све то даје университетска библиотека, у којој једно поред другога раде ученици и наставници. То }е оно што вама треба. Зграда је већ ту, благодарећи дарежљивости једнога Американца, који нам није само дао новаца, већ нас је, — а то је у нас много важније, — приморао да се новцем и користимо. Колико ћемо чекати да та библиотека проради? Кад ћемо видети ону велику салу уређену, са удобним наслоњачама за читаоце, тако да ће наши студенти све своје слободне часове проводити у њој, све своје испите спремати у мирној атмосфери своје библиотеке? Надајмо се да нећемо на то дуго чекати. Затим, треба и на томе да радите да Университет буде у правоме смислу ваша кућа. Своје концерте и забаве' требало би да држите на Университету, а не да се потуцате по којекаквим локалима. Ваљда ће озбиљно лице Университета пре поднети једну веселу омладинску игранку, него подитички збор на коме се бој бије књигама из Српског Семинара. Треба да имате осећај да је ово ваша кућа и да сте ви одговорни за њену част, и да ви имате да се разрачунате с онима који покушавају да је испрљају. Најзад бих хтео привући вашу пажњу на један правац у коме би се ваша активност могла са много успеха развијати. За време свог университетскога живота морате се што више упознати са својом земљом.