Просветни гласник

76

Просветни Гласник

које она тражи, најчешће на штету науке, уметности и књижевности. Уместо да служи људима и друштву, одређивање позива као да много жртвује интересима индустриалаца. Од тога пати интелектуални ииво земље, док америчка индустрија има најбољи технички и људски материал. Од како је основан УосаИопа1 Вигеаи у Бостону 1908, према теоријама Ргапк Рагзоп-а, створили су се по свима великим градовима небројени институти за УосаНопа! Оц1с1апсе (позивно упућивање), школе за саветнике позива, павиљони за физиолошки преглед, институти за испитивање и мерење по методи тестова ({езЈз), итд. У многим високим школама и университетима један нарочити одељак спрема учитеље за саветнике позива (уоса1шпа1 соипсе!ог5). Професори експерименталне психологије, као Ни§о Мппз1:егћег§; г Р. Р. Напиз, Ј. М. Вгеуег и други, састављају листе питања (уаишнике), сами регрутују особље за разне занате: кондуктере трамваја, жандарме, железничаре, шофере, типографе, трговачке путнике, банкарске чиновнике, итд. — Најозбиљнијем раду иаучника прикључује се, у Америци, блеф астролога свих врста који се нуде људима за вође. Зато сопственици великих предузећа узимају у службу стручњаке за експерименталну психологију, лекаре и социалне инжењере који врше иозивно одабирање њиховог особља. 1 ) Са своје стране, државне власти су организовеле одељке за одређивање позива који упућује децу пошто сврше школу. Подаци о ђачким подобностима добијају се помоћу лекарског прегледа, попуњавањем упитника и разговорима, о чему ће бити речи даље. --- Што се тиче одраслих, стручњаци су израдили листе особина које изискује сваки занат, и тим листама се служе како радници тако и послодавци и њихови инжењери. Од европских земаља Немачка је, може се рећи, прва следовала америчком примеру. И ту је Веги/здегаШп§ (позивно упућивање) најпре примењено, око 1910 год., од стране послодаваца, занатлијских еснафа и комора с једне, и од уреда за ! налажење посла с друге стране. Учитељи и чиновници специалисти давали су, на скуповима радника и шегртских родитеља, обавештења о разним позивима. Доцније (1916/17), створени су нарочити курсеви за спремање саветника позива. Класирање заната по 1лртапп-у помогло је у многоме одрасле раднике да изаберу или промене занат. 1918/19 године власти су енергично интервенисале у стварању једног повољног мишљења за одређивање позива. У свима немачким државама издате су уредбе које стварају уреде за налажање посла и уводе психопрофесионалне листиће (фише) по школама. Професори психологије, као УУипсћ, 81егп, "\УеЈ§1, Мах, ') „Спецаалисти" о којима је реч често пута су само врло вешги шарлатани. Доказало се да у Америци, на 10 социалних инжењера, њих 9 немају никакве стручне спреме. Вид. белгијску званичну анкету о Индусшрпјском раду у Сједпњеним Државама, том I, стр. 284; Брисл, ^е81«пе, 1920.