Просветни гласник

Одрсђивање позива у школама

Вгаћп, МоесЈе, РЈогко№5к1, вршили су, са своје стране, експериментална испитивања подобности које захтевају поједини занати. Они су израдили једну чисто психолошку методу која је много дубља од америчких. Може бити да Немци придају много важности психичким појавама недовољно испитаним, али и чисто физиолошка истраживања нису занемарена. За време рата, Немци су се користили тим новим начинима одабирања за избор авиатичара и посаде на подморницама. Од тога доба, велики број предузећа подвргавају сваког радника, приликом ступања на посао, психофизиолошком прегледу. Употреба упитника при свршетку основне школе и увођење личних листића по свима васпитним заводима, у многоме ће допринети стварању способне и стручне радне снаге. 1 ) Француска је почела одређивањ0,позива (опепШтп ргоЈеззЈоппеИе) за време рата, када је морала учити новим занатима своје многобројне инвалиде. Створене су за ту сврху практичне школе у више градова (Бордо, Монпеље, Лион, Туркоен, Пор-Вилиес, итд.^, и оне су дале врло добре резултате. Трговачла Комора у Бордоу и Занатска Комора за Жиронду и југозапад посматрале су ово питиње са једне друге стране: спремати будућу индустријску и земљорадничку радну снагу на тај начин што ће школској омладини олакшати избор заната водећи рачуна о подобностима сваког детета. Изгледа да Француска жели ставити у покрет првенствено школе, не задржавајући се на одраслим и здравим радницима. Као и у многим другим областима, она држи да мора прескочити неке ступње и ударити на саму срж питања: претходно одабирање и упућивање деце према главним способностим откривеним од дванаесте и четрнаесте године. На тај начин би Француска избегла штетне последице пребрзе специализације и сачувала све користи које доноси права стручна спрема. 2 ) Енглеска је у главном усвојила америчко схватање: снабдети индустрију великим количинама људске снаге подесне за разне послове.

') Обавештења о првим покушајима за одабирање одраслих у Немачкој, види у ВиИеИп с1е 1а 8осШе с!е рго1ееИоп (1ез арргепИз е1 с1ез еп/ап1х етр1оуез Аапз 1ез тапијаеГигез, бр. од априла до јуна, стр. 207—308; Париз, 1912. Вид. још : Ш. 81егп, „УегапбШћтдеп ипс! УегоГГепШсћип§еп гиг РзусћоЈодЈе с1ез Веги{5еј§пип§ јп ГЈеи1нс'п1апс1" у 2еИзсћг. 1 РасЈ.-РвусНо!., бр. 3, 4, 11 и 12 за 1917; — О. ГЈртапп. РзусћоЊ^Гзсће Веги/зћегаћт^, Лајпциг, 2. изд. 1919; — Е. Вегпћагс!, Ог&атзаИоп ипА ТаИфсеИ А. Веги{8ћега1ип§58Ш1еп т Веги/зкаМ и. Веги/зћегаћт^, Берлин, 19,0. — О скорашњим напрецима одређивање позива вид. Ви11е1. Шегпа1. с1е 1а рго1есИоп (1е 1'еп/апсе, јули 1922. — За разне занате видети монографије Тгатт-а, бсћасквдИг-а и др., наведене у библиографији књиге: Јићеп Роп1е§пе, ОпегАаИоп рго/еззшппеИе, стр. 165—195; Париз—Нешател, 1921.

2 ) Часопис ИОпегАапоп рго/езз1оппе1а (директор Ргесћ ОгЈ1) излази од 1919. — С- СаШагс!, Сћатћгез с1е теИегз е! СопзеИз Ае тепегз, Париз, 1920, и Кеуие ШегпаГ. &е ГгауаИ. септ. 1921. — Ко§ег РјсагсЈ, ,Реа Сћатћгез с!е теНегз" у ОоситепГз с1и 1гауаП, мај 1922, стр. 145 — 160.