Просветни гласник

Одређивања позива у школама

79

регрутује будуће раднике још од детињства, не с намером да их извуче из школе пре времена, већ да их обавести и припреми за њихову друштвену функцију. У културним земљама одавно се изишло из периода када су индустриалци заробљавали у ћумезима децу од 8 и 10 година. Учињен је велики напредак од времена када је радно време било, као у почетку 19. века, по 14 и 16 часова, чак и за младиће и девојке школског узраста. Ако и оставимо на страну промену схватања о тим стварима у јавном мишљењу, може се лако утврдити да се и код самих индустриалаца извршила читава револуција у појмовима. Индустриалци се не само све више интересују малолетним радницима и не спречавају шегрте да посећују школу, они чак подстичу све своје раднике да се просвећују и усавршавају, и излазе у сусрет деци помажући им да открију своје праве подобности. Далеко смо од тога да тврдимо како је напредак у томе смислу општи; још увек фабричка експлоатација угњетава велики број даровите деце, али се еволуција већ од сада јасно оцртава. Можемо веровати у будућност. ЈБуди који буду својевољно изабрзли један занат и који буду могли остварити савесним радом свој животни идеал, ти људи неће моћи остати изван бујице цивилизације и културног живота. Школа ће, притичући у помоћ занату, улити индустријском раду много од своје младићске свежине и стваралачке веселости. Методе употребљене по школама за упућивање деце варирају до у бескрај, како с погледом на доба када почиње позивно упућивање, тако и што се тиче реда којим се иде. Американци и Немци почели су, видели смо, са испитивањем деце по свршетку школовања. Тек доцније се ушло и у саму школу, свакако да би се искористило искуство учитеља. Испитивање деце, а нарочито њихових психолошких и моралних подобности, било би необично тешко без несебичне сарадње учитеља. Тога ради саветници позива долазили су да испитују будуће раднике последњих дана школске године. Додир саветника позива са ђацима трајао је у почетку сат, два сата, највише четири сата. Од пре неколико година ти испити се продужавају и обнављају за време од три и четири месеца, шест месеца, па и годину дана. Деци се говори о свему што је у вези са њиховим будућим позивом, приређују се састанци и предавања уз пристанак родитеља и наставника, раздају се летци и брошуре да би се ови последњи обавестили о хигиенским условима и о награђивању у сваком занату, и т. д. Ученици често имају да попуњују упитнике, и њихови одговори се саопштавају Институту или Кабинету за одређивање позива. Упитнике попуњавају било сами ђаци, било учитељ или саветник. Дечји позив је изабран у заједничком споразуму, а на основу жеље детета и према његовим подобностима. Тада Уред за одређивање позива чини што треба да се дете упосли.