Просветни гласник

80

Шта је предмет анкете саветника позива? Упознати физичке и психичке подобности детета и распознати, у колико је то могућно, његове моралне особине. Тога ради било је употребљено неколико метода које су више или мање ефикасне. Ваља имати на уму да свако истраживање у смислу одређивања позива претпоставља познавање, скоро савршено, свих позива са техничког, економског и психолошког гледишта. Техничка сшрана подразумева: ставове и покрете радника, ритам и трајање рада; — економска стпрана: могућност образовања и напредовања, сразмеру беспослице, рашћење надница, хигиенске услове; психолошка страна: психичке и умне особине које су нужне за један занат, врсту пажње и маште, дисциплину рада и владања. Једном добављене од стране Уреда за одређивање позива, ти податци улазе у монографије занаша сличне онима које издаје бостонски \'осаИопа1 Вигеаи. Ове монографије су подједнако корисне учитељима, саветницима позива и родитељима. Када су добро састављене, украшене сликама и проткане забавним причама, оне могу бити дате и самим ученицима. 1) Да би се упознале физичке подобносши детета, приступа се троструком испитивању: физиолошком, антропометријском и лекарском. Физиолошко испитивање одређује коме типу дете припада: дигестивном, мускуларном, грудном или нервном; 1 ) сваки тип пружа потребне способности за овај или онај занат или чак за један одређен посао. Антропометријско испитивање одређује облик, дужину и издржљивост удова детета. (Ови податци су необачно важни за неке занате, као за телеграфију, дактилографију, фине радове итд.). Лекарско испитивање, којим се некад задовољавало, даје појединости о саставу и функционисању органа, о недостатцима чула (вида, слуха, мириса) који могу да учине немогућним обављање извесних заната. 2 ) 2) Психичке подобносши је много теже одредити. Како се пак одређивање позива ослања што се тиче података те врсте на експерименталну психологију, оно навлачи на себе многобројне примедбе, па чак и подсмехе. Али покрај свих њених садашњих лутања, психологија позива се учвршћује на својим положајима и напредује мало по мало.

х ) За опис ових разних физиолошких гипова. вид. Ј. Атаг, токиг ћитат, стр. 115—157 (Париз, 1914) и његов чланак „Ме*ћос1ез (1'ехатеп сЈез арИНккб ргоЈезбЈопеИез", у ЕхрогШеиг /тап(шз од 15 маја 1919. — V. Сатћоп, 1'шЛк/г/е ог§атзее, стр. 106—112, Париз; 1920; — чланак о мускуларном типу: Вг. КеЦпаиИ у хс/елћ/гдие од 12 окт. 1912, стр. 453—462. — Р. В. и [ЈНап СШћгеЊ, „Мезигетеп! о! 1ће Нитап РасЧог ш 1пс1и51гу", у /\аПопа! Соп/егепсе ој Ик )Мез1егп ЕЈ/шепсу 8ос1е!у, Филаделфија, мај 1917.

2 ) Вид. класификацију заната професора Тгис-а према захтевима вида (додатак 9. наведене књиге Роп1е§пе-а, стр. 256) и упуте које добијају ученици у Цириху приликом изласка из основне школе (Ш^ет, стр. 56—57).