Просветни гласник

Одређивања позива у школама

81

Можда то долази нарочито отуда што се она користи не само резултатима лабораторијских опита, који су наравно ограничени, већ исто тако и великим искуством људи који раде, стручњака и подузетника. У Америци, а нарочито у Немачкој и Аустрији, психо-физиолози претендују да од експерименталне психологије начине тачну науку, а од индустријске и економске психологије створе једно систематско и непогрешиво оруђе. Та два средства би допустила да се са сигурношћу влада људима и да се принос њихова рада доведе до максимума. 1 ) Ма колико нам се ова наука чинила удаљеном, мора се у најмању руку признати да експериментална психологија узима на себе у овој области једну много лакшу дужност него у патологији. Њу овде помажу инстинкт и снажни здрав разум с.амих заинтересованих, и прилагодљивост младих интелигенција које лако налазе свој пут ако им је само дат добар правац. -) Психологија позива се служи за своја испитивања: унутрашњим посматрањем (интроспекцијом), експерименталним и не-експерименталним посматрањем. У ову последњу врсту треба урачунати документарна испитивања као што су: тестови, анкете, упитници, усмени и писмени испити, итд. Ова разна средства још нису употребљена у великом обиму, и не може се за сада рећи какве ће резултате дати у будућности. Пошто саветници позива обично располажу са мало времена, то они бирају онај начин истраживања који даје брзе реакције и помоћу кога се једна личносг може класирати за најкраће време. Тако, испитивачи на крају школовања употребљавају скоро искључиво два средства: непосредни разговор са дететом и тесшове. Често * пута, и ако су већ ова два средства по себи недовољна, све се своди само на упишник који попуњује ђак или његови родитељи. Слободан разговор између саветника позива и ђака може дати врло драгоцених обавештења. Г. Роп1е§пе, који се служио тим средством у институту ЈеапЈасциез Коиззеаи у Женеви и у Страсбургу, тврди да је разговор од три четврти сата сасвим довољан да се добију одговори на сва питања која садржи један упитник.^) ') Вид Н. 1_. НоШп1 ;\\'Ог1 'п, УосаИопа1 Рзусћо1о%у (проблеми и методе), Њу-Јорк, О. АрШоп, 1918. — Непгу О. Мпк, Етр1оутеп1 Рзусћо1о§у, Њу-Јорк, МасшШап, 1920. — У Немачкој постоји Институт за психологију позива и за економску психологију, и Институт за примењену психологију. Вид. \У. 54егп О. \Уе1§тапп, Ме1ћоЛепзатт1ип^ гиг 1п1е1Н§епгргп/ип§ уоп КтЛегп и. Ји^епсШсћеп, Лајпциг, 1922, и К. Ве1ег — Ш. 81егп. В[е Аиз1езе ђејаМ§1ег УоЊззсћШег т НатШг§, Лајпциг, 2. изд., 1922. -) Вид. о улози коју играју инстинкти у избору заната: РЈегге Во\е1, ШпзИпсГ сотђаИЈ\ стр. 175—192, нарочито стр. 177; Париз—Нешател, 1917. 3 ) Г. Роп1е§пе ипак признаје да би требало да једно дете проведе око четири до пет часова у Кабинету за одређивање позива, ако се хоће доћи до потпуних обавештења. Ту подразумева и време потребно за тестове. СЈ. Ор. сИ., стр. 62. ЦРОСВЕТНИ г .1АСНИК, I кн>., 1 св., 1923. б