Просветни гласник

86

Просветнп Гласник

деце било је те године у Грчарици 32, Грошници 20, Камендолу 30, Закути 40, Драчи 31, Борчу 12, Рамаћи 15, Чумићу 20, Тополи 58, Шаторњи 20, Брезовцу 31, Стојнику 27, Јагњилу 6, Жабарима 20, Новом Селу 20, Јарушици 33, Домуспотоку 10, Паланци 12, Баточини 17, Церовцу 5, Хаџибеговцу 7, Осипаоници 25, Скобаљу 11, Друговцу 3, Липама 3, Брежанима 10, Петки 20, Великом Селу 60, Ореховици 7, Четерелну 16, Кушиљеву 10. Сви ти конаци су у тако јадном стању да деца, с обзиром на њихово здравље, не би смела у њима више да станују. У некима од тих села деца су сва шугава и вашљива, а стенице им не дају мирна сна. Деца собом доносе храну, која се врло често уквари, а топлу једу у недељу дана једаред, кад дођу својим кућама. Сва та деца су кржљава и болешљава. Да се и овом злу стане на пут, требало би преудесити досадашње конаке да одговарају хигиенским правилима, а за исхрану деце позвати општине да се саме брину за храну и да једна жена сваки дан зготовљава за ову децу јела. Још би боље било да се отворе у неким општинама нове школе. На тај начин би се смањио број деце у свима оним школама у које она долазе из неколико села, и учинила би се обука сношљивијом у и онако тесним школским просторијама. Неке општине, н. пр. Миријево, Топола, Пољани, дале би још и већи број деце у школу, кад би је имали у својим селима. У Аранђеловцу постоје три учитеља за мушку децу, а ни једна учитељка за женску. Сама општина жели да има и женску школу, а готова је да подигне и зграду за ову школу и стан за учитељку, само чека одобрење од власти. У Јовановцу, Десимировцу, Копљарима, школе још нису јавие. Учитеља не плаћа општина, него свако дете; и те би школе требало прогласити за јавне. Учење и васпитање женске деце затекао је Натошевић грдно занемарено. У преко 80 сеоских школа које је прегледао, није нашао у школи нигде ни једнога женског детета. Школа за женску децу било је само у шест вароши. Кад је мати прва дечја учитељка, онда ваља у свему њу још пре и боље научити него мушкарца. Васпитана жена је најснажнији штит породице; подићи њу науком и васпитањем, значи подићи на културан степен цео народ. Жена је код Срба у опште јако запостављена; у Србији, учинило му се да је још и више него у крајевима које је дотле видео. У погледу рада, вреднија је од жене у Војводини, али у туђим, тешким мушким пословима. Зато Натошевић предлаже да се изда наредба да и женска деца морају ићи у школу, и то у школама где није велики број деце заједно са мушкима, а где то не би могло, нека се отворе засебне женске школе. То ће подићи образовање у Србији већма него све друго, јер је жена природни васпитач народа. При обради наставног материала треба да се нарочита пажња обрати на оно што је за женску децу најприкладније. Из библијских приповедака да се одаберу обрасци у којима главну улогу играју женска лица. Певање је за