Просветни гласник
Д-р Ђорђе Натошевић у Србији
87
ову децу важније него за мушку. Код природних наука да се више пази на оно што је најближе женском животу и дужностима. Обука у држању куће и ручним радовима овде је најважнија и најкориснија. VII Учптељска сарема — Предлог за отварање учпшељске школе. — Учншељске плаше. — Надзор над школама. Да би основна школа испуњавала свој задатак онако како треба, потребно је да има спремне учитеље. Без ваљаних учитеља не могу се замислити ни ваљане школе. У доба боравка Натошевићевог у Србији, учитељи су се спремали за свој позив у богословији, а спрема коју су добијали у њој беше „сасвим никаква". Уз ту слабу спрему нису имали учитељи никаквих ни помоћних књига, да би се у својој струци даље усавршавали. Још године 1855 министарство је издало упутство учитељима, да се при предавању управљају по „Педагогичко-методичком Настављенију" Д-ра Мил. Спасића. 1 ) Ова књига је била награђена од школске комисије и доживела је, врло брзо за оно време, и друго издање. Натошевић, који је дотле постигао велики успех са својим методичким књигама у српским школама у Аустрији, није делио мишљење комисије о овој Спасићевој књизи. За њега је она „недотупавна и испод сваке критике, да би далеко боље било да никад није света ни угледала". По његовом мишљењу, свака школа би морала да набави по један примерак од свију књига које се тичу страних језика, и по један примерак од неких што су одређене за Велику Школу, даље: Матићев превод о васпитању деце, Караџићев и Даничићев превод Св. Писма, избор житија светих, библијску повест, тумачење црквених песама и литургије — све од Вукићевића; библијске приче од Даничића, мапу за црквену историју коју је издала државна штампарија, народне песме, приче и пословице од Караџића, општу историју од Бошковића, атлас за јестаственицу од Маринковића, диететику од Валенте, дела Доситејева и још неке књиге из економије и хигиене; поред тога, да држи стручне часописе: сомборски Школски Листи Милићевићеву Школу. Потребно је, даље, да се распишу награде за превод Учишељске ираксе од Кера, Основа васпишања и науке од Дитеса и Аншропологије и психологије од Дрекелера, — као најбољих ствари у овим струкама. Да се бољи успех у школи постигне, ваљало би да се, као и у другим земљама, редовно одржавају учитељски састанци, који су признати као једно од најбољих средстава за даље образовање учитеља и напредак школе. На тим састанцима би се учитељи упутили на који начин да се уведе рационалнији метод учења у школи, на месго досадашњег шаблонског, којим се постизавало само учење на памет, а никако и разумевање онога што се научи. Ови састанци се ') М. Ђ. Милићевић, Школе у Србијн од аочешка овог века до краја школске 1867 годнне. Београд, 1868, стр- 24.