Просветни гласник

88

Просветни Гласник

одржавају и у свима већим српским местима у Аустрији, и успех је био добар. У једном извештају Натошевић се жали да ]е о овоме предлагао министарству и много раније, али без резултата: учитељи и учитељке остадоше и даље онако неприправни као и досад, да и даље исто онако несвесно уче децу као што су и раније чинили. Као најбољи начин да се дође до добрих учитеља, служи учитељска школа. Без учитељске школе не би требала Србија више да остане, пошто је она по народ најкориснија установа, а не мора много да стаје. Срби у Аустрији имају учитељску школу у Сомбору, и не троше на њу годишње више од 1100 талира. На учитељску школу у Србији не би морало да се издаје ни оволики издатак, јер, кад би се она отворила у Београду, неки наставници са гимназије, реалне школе и богословије, могли би да предају и у учитељској школи. Да би се на учитељски позив одавало оно што је најбоље у народу, треба да се учитељима да и најбоља плата. Међутим, плате учитеља су у нас најгоре, а „нигде није тврдичење ни по народ убитачније ни по државу срамотније него у трошковнма за просвету. Само у нас има 10 класа учитеља с повишицом од 20 талира!" Ни тадашњим надзором над школама није био Натошевић задовољан. Све друге струке имају га боље организованог него просвета, где је надзор највише потребан. Општински старатељи о надзору ништа не разумеју, па га никако и не воде. Срески, као и окружни надзор, постоји само на папиру. Врховни надзор, овакав као што је у нас. више је на штету школе него на корист. За извештаје о прегледу школе које су подносили министарству школски надзорници, Натошевић вели да су неискрени, и да би требали да буду јавни; хвалећи се стањем школа или затварајући очи пред правим стањем, варамо сами себе на своје велико зло. Власти које издају наредбе не воде контролу да се те наредбе и изводе, нити се воде спискови да се зна за њих. VIII Натошевићевн предлови аред комнспјом. — Буквар за школе у Србпјн. Нашошсвпћ пресшаје бпшн референт. Извештај Натошевићев од 30 јануара, — који погрешно носи наслов извештај о стању београдских основних школа, јер се у њему говори о наставном градиву и методу у основним школама, о учитељској школи, учитељској плати и надзору над школама, — предао је министар Цонобарац једној стручној комисији да га проучи и са својим примедбама врати. Како је овај извештај био у комисији дочекан, видели смо из недавно изишле књиге Г. Милана Шевића. 1 ) Од поднетих Натошеви1 Милан Шевић, О Ђорђу Нашошевнћу (1821—1887), приликом стогодишњице од његова рођења. Београд, 1922. Стр. 18-^0.