Просветни гласник

Годишњак Средњих Школа

105

Беране: Њ е г о ш. Иикшић: Вудућност, 25 децембра 1920, 83. Позоришни комади. Пећ: Јакшић, 6 априла 1920, 53. Подгорица: Његош, 1919, 117 (секције музичка, спортска). Позоришни комади. Цетиње: мушка, Скерлић, 20 маја 1919, 305. Бела Црква: Развитак, 29 септембра 1920, 40. Позоришне игре и томболе. Велики Бечкерек: Братство, децембар 1920, 90. Позоришни комади. Велика Кикинда: Доситеј, 2 фебруара 1921, 83. Вршац: Скерлић, 1919, 303. Нови Сад: мушка, Напредак, 1919, 100; женска, Књижевно друштво ученица Државне Женске Гимназије, 1 фебруара 1920, 240. Села. Панчево: Змај Јован Јовановић, 30 априла 1919, 150. Села. Сомбор : С к е р л и ћ. Џомбољ: одељење са српским наставним Језиком, Ђ у р а Ј а к ш и ћ, 4 априла 1921, 44; одељење са немачким наставнимјезиком, 1.епаиVегћапс! (по банатском, немачком песнику из 19 века), 146. (Наставиће се) МИЈГАН К. ПЕТКОВИЋ

ВАСПИТАЊЕ И РУЧНИ РАД (Крај) Бранећи досадашње наставне методе, њихове присталице често износе мишљење да те методе најбоље негују и развијају памћење. И збиља, данашња „књишка" школа се највише ослања на памћење. Али како се у њој предају распарчани, лишени унутрашње везе предмети, па се при том губи из вида унутрашња зависност међу њима, — то о правилном, разумном неговању памћења не може бити ни говора. Баш на против: услед обичне злоупотребе њиме, памћење не оправдава наде које се на њега полажу. И стога су се школски радници увек старали да пронађу ма какво поуздано средство за неговање доброг памћења. Да бисмо се сачували од погрешака, морамо себи ставити питање: какви су то услови при којима се оделите представе, а исто тако и групе састављене из низа представа, пошто су отишле иза прага свести, опет враћају у неизмењеном виду? Ево тих услова: Известан ступањ напрегнутости и ритма душевне делатности, узете у целом, известан ступањ силе датог психичког акта, који (ступањ) за-