Просветни гласник

Васпиташе и ручни рад

111

рађати такве представе које би се иначе морале у децу уносити путем мучно-досадног бубања (ово је баш оно право губљење времена и снаге — и ученикове и учитељеве!); и чим се ускоро сразмерно са тим „делањем" почну исправљати погрешне представе и појмови чија би исправка иначе захтевала од ученика дуготрајно напрезање мисли која се ослобађа од заблуда; чим се ускоро, благодарећи том производном стварању, почну утврђивате такве представе које би се иначе, услед своје незнатне јасноће, ускоро нашле испод прага свести, — онда све то не само да није траћење времена, него, на против, добијање времена, и није траћење сила, него скупљање и економија сила. (Превео Ј. Максимовић) ЕДУАРД ШУЈ1ЦЕ

НЕМАЧКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Свима онима који су, од пре четири године, живели у Алзас-Лорену и у Ренанији, пале су у очи размере, распоред, опрема немачких школа. Нати јучерашњи непријатељи показали су се мајсторима у вештини рушења; код своје куће, они су се показали мајстори у вештини грађења. Они су искористили своје бављење код нас да однесу материал и машине. Ми се нећемо угледати на њих, али ћемо моћи да се надахнемо њиховим узорима. Али, пре свега, нека ме нико не сматра за обожаоваца свега што је немачко. Германофилски занос, више или мање јаван, био је једна врста радо виђеног снобизма у извесним срединама, пре рата, можда као реакција на заслепљен шо^инизам; али је и наш темпераменат такав да критикујемо себе преко мере и да хвалимо све што је туђе. Не падајући у те претераности, греба признати Немцима велике недостатке, или, ако се хоће, велике разлике са нама, и стварне врлине„ које су њихова снага и којима су они с правом горди. Међу тим добрим особинама, жеља за удобним, пространим, дефипитивним, „колосалним"; воља да се све ради на велико, предвиђајући могућну и жељену експансију; уважење које се указује знању, и према томе и настави у свима њеним видовима и на свима њеним степенима, све то их је навело да зидају школске зграде снабдевене свим удобностима. Немачка, од краја XIX века, занета својим ванредним демографичким и економским развићем, поносита на своју снагу, богата капиталом и амбицијом, зидала је на све стране нове грађевине, и школе су биле предмет специалне пажње. Општине, школске власти, архитекте, удру-