Просветни гласник

112

Просветни Гласник

живали су своја средства, своје директиве, своје напоре, да покушају досгићи савршенство. У центру старих вароши пуних историјских успомена, као што су Вормс, Мајнц, Франкфурт, Келн, већ постојеће школе могле су само да буду увећане или покаткад президане, али у новим квартовима ових вароши, или нарочито у новим индустријским средиштима, као што су, на пример, Лудвиксхафен или Диселдорф, подигнути су и удешени нови заводи према најмодернијим схватањима. Да бисмо лакше груписали наша посматрања, ми ћемо испитати наизменце, у овим школама, место, унутрашњи распоред и материал. М Е С Т О Ваздух, светлост и тишина, такве су потребе школе, нарочито градске школе. Отуда општине бирају на земљишту у предграђу, подељеном у напред трасом улица, какав велики празан простор између четири улице, или половину таквог простора, који излази на тај начин на три улице. Најрадије се такав простор одређује уз какав пројектован јаван парк. Увек су школе подигнуте дуж мирних улица, на сто или двеста метара од главне улице којом пролази трамвај, довољно близу да се може њиме згодно послужити, и довољно далеко да се не буде узнемирен хуком непрекидне циркулације. Ако терен мора неизбежно да оивичава такву важну артерију, пуну покрета и ларме, зграде су увучене, остављајући напред врт или двориште. На том терену, врло пространом, архитект распоређује зграде тако да избегне затворена дворишта без ваздуха и учионице без сунца. Дворишта су отворена бар са две стране; ако два суседна дворишта треба да буду растављена, она су растављена малим зидом решеткасто распоређених ццгаља, не вишим од два метра. Врло често, спољни зидови су одвојени од улице лејом три-четири метра широком, засађеном травом, цвећем и шибљем: малим јелама, јоргованима, магнолијама; прашина са улице улази тако мање кроз отворене прозоре, и, у пролеће, у разреде продире мирис јж Г дог зеленила. У ултра-модерним школама, од којих су неке остале недовршене 1914, разреди су груписани по три или четири, у одвојении павиљонима различитих конструкција, утонулим у зеленило. Рекло би се да је човек наишао на село усред вароши. То схватање, идеално, али скупо, примењено такође на болнице и касарне, сусреће се у осталом ретко. У иеколико скоро саграђених школа, врата се налазе на једном од углова зграде; на тај начин, деца се одмах растуре у четири различита правца. Уз то, та врата су често увучена, да би се тако проширио тротоар, добило простора и избегао неред при изласку. Кад директор станује у згради, он има павиљон, окружен баштицом, у једном углу дворишта, са засебним изласком на улицу.