Просветни гласник

Немачке Основне Школе

113

УНУТРАШЊИ РАСПОРЕД Исто тако као што је земљиште велико, и локали су предвиђени пространи и многобројни. Разреди који тренутно остају празни, не сматрају се као расипање, већ као предострожност с обзиром на могуће увећање становништва. Ти разреди су тако многобројни да су у Мајнцу француска одељења за војску и наставу заузела три школе, које представљају око стотину различитих сала, и немачка школска деца су могла лако наћи места у другим школским локалима. Школа је овде читав један организам, и различити спратови су у главном искорипгћени овако: У подземљу, подрум за угаљ, пећ за централно грејање топлом водом која струји свуда, и сала с душевима. У тој сали има свуда по четрдесет до педесет кабина, направљених од преграда од емаљисаних цигли, високих један метар, које је лако надгледати. Вода се дели свима кабинама уједанпут, једном једитом ручицом. У подземљу је још кујна и трпезарија за децу која у подне обедују у школи. У приземљу, које је увек уздигнуто, налазе се, поред неколико разреда, канцеларија управникова, собе за учитеље, библиотека, соба за седнице, гимнастичке дворане. Често су гимнастичке дворане прикључене уз приземље, са стране где је ходник, и њихов кров у облику терасе стоји у вези с ходником првог спрата. Широке камене степенице, ходници широки 2 м. 50 до 3 м., служе за разреде на другом, трећем, каткада и четвртом спрату. На највишем спрату, најбоље осветљеном, каткада покривеном стаклом с читаве једне стране, налазе се сале за цртање и певање. Ја сам видео једну учионицу за певање начињену од повише широких степени од два до три метра, као какве степенице с благим дизањем. Наставник, на естради, види све певаче; с десне стране од њега је клавир, с леве стране орман за ноте; ни клупа, ни столица; деца увек певају стојећи. Грејање се врши радиаторима. Ложач пролази сваког сата кроз ходнике и удешава температуру сваког разреда. На сваком одморишту на степеницама налази се чесма и лавор од емаљисаног ливеног гвожђа. У дворишту, један велики кружни басен је испуњен водом (чесмом која тече или једним малим водоскоком у средини); он има 1 м. 50 у пречнику и налази се на 80 см. или 1 м. од земље: десеторо-дванаесторо деце могу заједно да перу ту руке. Нужници су у једној издвојеној одаји, са'зидовима цементованим, као и под, докле год се може дохватити руком, и у горњем делу окреченим. Цементовано земљиште је избушено рупама за шоље од фајанса. Покретне преграде од лакованог дрвета деле нужнике, и одвојене су од земље, при дну, гвозденим подупирачима високим од 10 до 16 сантииросвехни гласник , I кн>., 2 св. 1923. 8