Просветни гласник

Оцене и Прикази

187

треба ученике „навикавати да по навици", како се изражава писац, „чине оно што им је право и дужност"; циљ васпитања је у том погледу да се код васпитаника развије свест о њиховим правима и дужностима тако да своје дужности врше свесно и своја права траже свесно: само онда су могуће социалне реформе, могућан напредак друштва; у колико је јача свесна акција, у толико је брже напредовање, како у индивидуалном тако и у социалном животу. Поред тога, о националном јединству, као једној од најважнијих погодби успеха народног образовања, требало је више говорити, а не само казати неколико реченица. У том правцу било би најглавније развијање националне свести. Најкраће речено, треба непрекидно гонити ученике да размишљају о ономе што раде. Због тога је требало јаче истаћи да, у колико наставно градиво не буде обухватило сазнање природе, треба обратити више пажњу на то да ученици доносе правилне судове и вежбају се у опште у суђењу које води истини, моралу и лепоти. Осим тога, писац је могао у кратко изложити сва главна средства за развијање способности мишљења код ученика. Из тога се види да би идеја размишљања могла бити главна мисао у Основима Педагогије Г. Чубровића, те би васпитање ума заузело, у њима, највише места. На жалост, писац није ту важну идеју довољно развио и консеквентно спровео у свом систему, због тога што се ставио на једно уско гледиште при одређивању васпитног циља и, уз то, покушао да га образложи и психолошким извођењима која стоје у опреци са интелектуалистичком теоријом. Тако ће он, на страни 152, тврдити с правом да се развијањем свести о значају рада за друштвени живот уништавају многе старе предрасуде, искорењују многе рђаве навике. Мало после, то потврђује речима „да оно што одређује циљ моралне воље јесте интелигенција, и да се у интелектуалним снагама и моралним осећањима састоји права човечја вредност која се испољава моралном вољом". Одмах затим писац вели да је морална воља немогућа без моралних осећања и моралних принципа који произилазе из осећања. Стога је квалитет наставног градива одређен квалитетом осећања која прате представе; осећања показују стварну вредност тог градива с погледом на васпитни циљ (72); на основу њих се врши субординација логичких појмова (знања) по вредностчИ, а из те субординације излази логичка оправданост вољних радњи, чиме се одређује садржина појма дужности (44); отуда опет настава има задатак да све представе доведе у логичке везе из којих ће произилазити принципи за делање, који, са осећањима, која прате такве везе представа, осигуравају стварање јаке и одређене моралне воље. Осећања која се асоцирају за чврсто повезано градиво, јаче утичу на психички живот, јаче опредељују вољу, и њихов правац кретања је одређенији! (91) Осећања утичу на дшшљење да се донесе један моралан суд (68).