Просветни гласник

О читанкама за основне школе

201

Ђак не сме од себе правити накараду, али треба забранити и наставницима да овако свирепо накарађују поезију у ђачким књигама. Сем тога, ваља их поучити да су и шегрти ученици, и да се ни њима не пристоји викати по улицама, и да није лепо овако их омаловажавати. 2а§1:о §ггш 2а§гећ з1ауап? 2аг је из1:'о ТоШ1з1ау? Хјје оп : уес розНје пје^а Ројауј зе поVI 1ау. Сајкоуас, III, 203 Можда ће ти непозната Бити ношња друге ове: Хаљиница сестре твоје Шалварице, тако с' зове. Благојевић-Станојевић, II, 37 Ооз1е гос1е, 1а81;ау1се, I ћегћгојпе бишзке Нсе; Ојуап јт је §1аз реуапја, Као с!а 8е 1ај 1:ек запја. Благојевић-Станојевић, IV, 91. Хајде и да примимо цвркут ластавичин за „диван глас певања", али се родиним гласом баш нико не може одушевити ни у сну, а камо ли на јави. VI Опазио сам да морална поука појединих састава у овим читанкама није за препоруку. Узећу само неколико примера. Басна о лисици и гаврану, која се налази у три четири ове читанке, говори против мањег порока: сујете, а оставља без покуде много већи: превару. Сличан је морал и у басни о јарцу и лисици (Јовић, Цвеће, 41), у којој се са задовољством прича како је лисица вешто преварила наивнога јарца. — У истој књизи на стр. Б1 отац избије Срдана за лаж, ма да га је могао покарати и посаветовати, као што је у истој књизи учинила мајка са Маром, опет за лаж. Зашто два разна и супротна метода за једну исту погрешку ? — У песми „Паук" (Чајк., III) има стих: Тко ујегије зуеши, ргто је с1а 8{гас1а. Знам да почешће бива да поверљиви људи буду жртва лукавих и да „пауци" и у људском друштву као и у животињском свету хватају „мухе" и уништавају их. Само, никако не могу да се сложим са Ча-Гавром да је то „право." — У Вујанчевој I читанци (32) има чланак „Не мучи животиње", и отац сина туче што је мучио пса. А одмах иза тога чланка (35) одобрава се што је један човек истукао магарца који је имао лепу намеру да му се умили својим гласом. — У истој књизи (55) хвали се као праведан један кадија који је допустио да Србин некажњено превари Турчина. — У басни „Попац и мрави" и песми „Ко ради, тај има" (Вуј., II, 49, 50) куди се нехат и нерад, али се у исто време препоручује не-