Просветни гласник

Шта је пспхологија?

249

постала и реч душа, значила је такође првобитно без сумње исто, од прилике или у главном исто што и реч дах. 1 ) Према овоме, ми бисмо реч Психологија могли превести најтачније и најкраће такође једном сложеном речју, једном до душе старом, славено-српском речју, на име са духословље, — ако би, у осталом, та реч била можда коме у неколико јаснија но и код нас већ врло одомаћена интернационална реч Психологија. У сваком случају, не би био грех обогатити свој језик одомаћивши реч духословље, као што је то случај с неким другим сличним речима (нпр. богословље). Међутим, и кад преведемо реч Психологија, и кад знамо да она значи науку о души, да ли нам је онда предмет те науке ближи, да ли нам је њен задатак јаснији? Шта значи реч душа? Шта је душа? Из саме те речи, видели смо, не бисмо могли много сазнати, пошто она првобитно означава само принцип живота у опште, а тиме се бави једна друга наука, Биологија, — у колико се тиме, у осталом, у опште бави и може бавити једна наука. Доиста, чак и ако би душа означавала само принцип, основ или суштину живота, живог бића, за разлику од мртвих, неорганских тела, — а камо ли ако треба да значи још и нешто више, суптилније, тајанственије од тога — душа би нам била потпуно нејасан појам. Јер сам тај појам живота може, докле год се остаје у области строго емпиријске науке, значити само оне најелементарније, најбитније, најсталније и најопштије појаве или процесе у којима се живот састоји, оне опште и нужне особине свега живога, које изучава Биологија. Овде нам се већ намеће врло значајно питање, о коме ћемо доцније више говорити: у каквом односу стоји Психологија према Биологији? Имају ли питања Биологије значаја за Психологију ? Треба ли и Психологија да проучава најосновније животне функције као што је нпр. дисање? На то питање се може и мора одговорити одмах негативно. Психологија нема да изучава процес дисања, бар не као такав, самосталан, независан од оних сложених, скривених процеса које називамо психичким, тј. душевним или духовним. Међутим, Психологија треба да проучава свакако бар оне од животнихпроцесакоји изгледају у најтешњој вези са психичким процесима. Али питањеје, пре свега: шта су психички или душевни појави? Јесу ли и психички појави животни процеси? На то питање, разуме се, мора се дати потврдан одговор, — ма како се иначе о души мислило, ако ни због чега другог, а оно бар због тога што је душевни живот ') Дихати, одн. дисати, значило је првобитно свакако нсто што и духати, дувати: пре свега оно што се кретало, што је могло покренути ваздух око себе, изгледало је примитивном човеку живо као и сам што је, дакле као нешто што душе нли дише. Најстарији од свих научних филозофа, први грчки филозоф, Талес, вели да магнет има душу, зато што привлачи гвожђе, а при том очевидно мисли само на неку живу силу, на живот. А душа је принцип живота и код осталих грчких филозофа, као и код многих новијих филозофа, па чак и биолога.