Просветни гласник

250

Просветни Гласник

дат у искуству, тј. у овом нашем свету, увек само у једном живом телу, управо, како вели познат психолог Вунт, 1 ) у једном животињском организлгу. Питање је, дакле, какви су то животни процеси које називамо психичким. Покушаћемо учинити питање јаснијим и, следствено, може бити и одговор лакшим. На име, можемо поставити питање: да ли можда немамо какву другу реч која би у главном исто означавала, а која би нам може бити више казивала, била јаснија. Постоји, доиста, једна таква реч: то је реч свесно, која се употребљује место речи психичко или душевно, а изгледа нам одређенија, разумљивија. Место о душевним процесима, може се дакле говорити о свесним процесима. Међутим, многи научници, биолози и психолози, постављали су питање да ли у опште појам свесног значи потпуно исто што и појам психичког (душевног). Емпиријска Психологија на то питање мора скакако потврдно одговорити. До душе су се идентификовању тих двају појмова, — свесног и психичког — противили многи познати психолози као и биолози. Нарочито се у француској и енглеској Психологији потпуно одомаћио појам психнчки несвесног. Многи психолози говоре с нарочитим наглашавањем о мрачним дубинама несвесног душевног живота, надајући се, зар, да ће помоћу потпуно неодређеног и нејасног појма несвесних душевних процеса моћи прићи ближе најскривенијим, тако рећи најунутрашњијим животним процесима. Ма како се о томе мислило, залуд ће се покушавати да се психички процеси окарактеришу и одвоје од чисто биолошких, сометичких (телесних) процеса, друкче до појмом свесног, појмом свести, свесности. То је једини поуздан — и ако субјективан — критериум за разликовање психичких или, како Французи кажу, психолошких појава од животних процеса у опште. Ма какав други исто тако поуздан — објективан — критериум душевног или свесног живота није у опште могућан. Ми ћемо зато, у границама емпиријске Науке, морати сматрати да је психичко (душевно) или свесно једно исто, према томе можемо Психологију дефинисати као науку о душевним или свесним појавима. Међутим, морамо одмах додати, — душа ипак значи у неколико више но свест, на име у толико што појам душе не означава само актуелну свест, већ све оно што је ма кад било свесно и што, подизвесним условима, може опет постатц свесно. Чак и оно што је, само један једини пут, било, ма и у најслабијем степену, свесно, може оставити на известан начин трага у осталим, каснијим психичким појавима, и ако само за се више никад не постане свесно. Појам свести, могло би се рећи, много је више емпиријски, и ако ни сам није још ни близу довољно анализован, дакле ни довољно

') \У. ШипсМ, Огипс!г. с1. Рхусћо!. 15. АиИ. 1922., с. 24/.