Просветни гласник

Шта је психологија?

251

одређен. У сваком случају, реч свест, како изгледа, није толико у употреби као реч душа. Зато, разуме се,- ни значење оба појма, већ у обичном говору, не изгледа исто. Реч (појам) душа је у много чешћој употреби, можда баш зато што врло често, и ако врло неодређено, означава цело наше живо, психофизичко биће. У том смислу душа означава и оно што се иначе, нарочито у практичном, т.ј. моралном погледу, назива карактером. Карактер сачињава целокупна прошлост. Тако звани стечени карактер — за разлику од урођеног — чине сви они „трагови" ранијих, више или мање свесних утицаја на организам, који су услов садашњих душевних појава. Појам свести, међутим, много ужи и свакако кашњег порекла, означава на првом месту актуелно стање нашег бића, наше душе, дакле стање у једном, садањем тренутку. Ако дакле има разлике између оба појма, она, као што ћемо доцније видети, свакако није чисто психолошка. Јер се не сме заборавити да се цео душевни или свесни живот и састоји из актуелних, сацашњих стања или доживљаја. Само реч свест може означавати душевни живот, о коме у опште има смисла говорити у емпиријској Психологији. Сама реч свест значи, етимолошки, у већини индоевропских језика, управо знање о оном што се дешава у нама'). Као што ћемо доцније видети, сви се душевни појави заиста морају, више или мање потпуно, свести на самосвест, т.ј. на неку врсту знања, непосредног знања, одн. свести о душевним појавима као својим доживљајима. Иначе о њима не би могла постојати никаква наука. Самосвест је, у колико је синтеза и јединство свих психичких функција, највећи, управо први и последњи проблем човекове Психологије. Ако се мора претпоставити нешто што није свесно, да би се могао објаснити свесни живот, — а то се, видећемо, у Психологији мора сваки час чинити — онда ће то свакако бити, пре свега, „трагови" ранијих свесних стања у горе поменутом смислу. Те трагове многи психолози и нарочито физиолози сматрају само као извесне молекуларне промене, извесне диспозиције нервног система, као чисто физиолошке процесе у мозгу. Психологија свакога мора водити најозбиљнијег рачуна о физиолошкнм процесима у нервима, у колико они изгледају у нераздвојиој вези с психичким појавима. Али Психологија исто тако никад не сме заборавити да у питању самих психичких појава као таквих, тиме не добија ништа. Међутим, место о психички несвесном, свакако је више оправдано говорити о непознатим физиолошким процесима у нервном систему, у

1 ) Тако нпр. постаје латинска реч сопзаепИа (свест) од речи заепИа (знање), немачка реч Веп>из51зет (свест) од Шззеп (знање). Од староеловенског корена в±д (= зна, т.ј. корен од знање) постала је реч свест, а с тим је у вези може бити х свешлосш, као што је то несумњиво реч впд (видети = в4дети = знати). То је, у осталом (као и немачко шххе/г), у очигледној зависности од латинске речи уШеге (видетн).