Просветни гласник

266

Просветни Гласник

оно дугује инициативи два значајна човека: Вег1аша-а На\\- т кег-а и Ес1гпопсЈ-а Но1шег-а. Овај последњи, који је бивши главни инспектор основних школа, писац је неколико књига које су направиле сенсацију у Великој Британији, због нових идеја које су откривале у области васпитања и религије. Прва скупштина удружења одржана је у Еаб! КилЛоп-у од 25 до 28 јула 1914, и на њој је дискутована вредност идеја Г-ђе Монтесори, које су већ биле врло раширене у Енглеској. 270 личности било је присутно на том састанку, на коме су лорд Су11оп, Мас Иипп, Е)г Уогке ТгоКег, Ношег Гапе, професор СикегшеН, Г-ђе Ријо1-5е§а1а5, с!е и$5а, 8гаее, одржали серију конференција о методи Монтесори. У пркос огромнога значаја ове методе, ускоро је постало очигледно да се дух еманципације којим је она прожета може манифестовати и у другим видовима. Отуда је, идуће године, Управа „Нових Идеала", под иредседништвом лорда Литона, обележила овако циљ својих годишњих екупова: „Наше друштво нема намеру да подржава какву особену педагошку школу нити да помаже пропаганду једног јединог рада. Ми смо груписали наше напоре јер смо убеђени да нов дух, богат обећањима, подстиче васпитаче на истраживање. Ми хоћемо да му помогнемо да се изрази ма под каквим се видом открио. Тешко је карактерисати једном једином реченицом један животни покрет, али се може рећи да је битност овог новог духа, како га наша Управа схвата, поштовање детиње личности, и веровање да се та личност боље развија у атмосфери слободе. Предмет наших скупова, то је да се скупе једне недеље преко распуста сви они који раде на томе да уведу тај дух у свој рад; да им се пружи начина да испричају своје тешкоће и да изнесу резултат својих проба и својих размишљања; да се допусти експериментаторима да дођу у додир једни с другима, и да даду својим покушајима обадрење дискусије и одобравања." Друга скупштнна одржана је у 5ћ'ак>гс1-оп-Ауоп-у јула 1915, у пркос рата, и јер је рат дошао да убеди Управу друштва у хитност реформи које је оно желело да заведе у васпитању деце. На том скупу држане су следеће конференције: „Идеали живота и васпитања у Немачкој и Енглеској", „Васпитни идеали у страним земљама", „Дечје погрешке и рђаво владање", „Неколико монтесорских покушаја у Енглеској", „Нове идеје у сеоском васпитању", „Развиће једне сеоске школе", „Место музике у васпитању", „Слобода и дисциплина", „Пуерикултура", „Развитак наставе цртања", „Цртање и интелектуално развиће". У првој од ових конференција, Но1ше5 је показао изопачајући утицај догматизма у немачком васпитању и заблуду нашег садашњег васпитања, чији је идеал противан идеалу нашег живота код одраслих. „Као васпитачи, ми практикујемо још као Немци догматизам и спољну дисциплину; као грађани једне слободне земље, наш идеал је прогиван