Просветни гласник

Кроз стране књиге и листове

267

немачком идеалу. Има противуречности између наше школе и нашег живота; отуда наша слабост". Професор Маскегше узвикнуо је у својој конференцији о „Васпитним идеалима у страним земљама": „Ми не треба да заборавимо да, спрам нас, данас, данашња деца представљају будућност, и да је врло важно да ми осигурамо интересовање и сарадњу омладине у свему што се тиче васпитања". Ноттег 1^апе објашњавао је у своме предавању („Дечје погрешке и рђаво владање"), на примеру своје „Мале Републике" — куће за поправку где деца слободно управљају собом — како је стега која се врши над децом махом узрок њиховог рђавог владања. Три следеће конференције објашњавале су резултате методе Монтесори примењене на децу из забавишта: веће интелектуално развиће, љубав спрам рада и спонтана дисциплина деце ост&вљене у слободи, развиће осећања братства — резултати који су тада изгледали чудотворни, јер се никад није било покушало да се млада деца оставе у потпуној слободи, с материалом који ће им допустити да задовоље своју природну активност. Ог. Уогке ТгоИег, у својој конференцији о музици, тражио је места за музику у сваком васпитном програму, под условом да музичка настава не буде само техничка, већ пре свега разумљива детету. „Најмања мелодија коју једно дете може да отпева, важнија је за развиће његовог музичког укуса но да зна шеснаестине или тридесет друге делове ноте. Треба подстаћи дете да саставља своје мелодије, да бира своје хармоније, да би се музички инстинкт који је у њему могао развити слободно и постати важан фактор његове духовне еволуције". Иипп, професор васпитања на университету у Лондону, у својој конференцији о „Слободи и дисциплини", рекао је, између осталог: „Кад говоримо о идеји као оруђу развића личности, ми хоћемо да говоримо о „идеји претвореној у дело", а не о идеји која остаје просто у духу, јер у том случају, она није у стању да утиче на држање. Она може то чинити само у толико у колико постаје преносилац енергија које су рпта та.1епа индивидуе. На тој истини су базирали велики васпитачи човечанства; о ту тешкоћу су се разбила већина васпитних „система"... Наметнути једну идеју интелигенцији детета, није довољно да та идеја уђе у енергије његове личности." У својој конференцији професор Иипп је још развијао идеју да се унутрашња дисциплина — једина која има вредности — може развити само личном активношћу. Пуерикултура била је предмет три конференције које су, све, истицале потребу да се жене свију друшшвених класа упознаду с основним принципима којих се треба држати да би се однеговала одојчад и да би им се осигурало добро здравље.