Просветни гласник

Кроз стране књиге и листове

269

Литон овако је обележио циљ друштва: „Ми тражимо да учинимо да деца живе у школи у атмосфери слободе, где могу изразити своју личност што је могуће лакше. Што значи да наш идеал претпоставља потпуну револуцију наших наставних метода, јер је сада идеал свију школа послушност. У социалном погледу, школа тежи да уништи личност сваког детета приморавајући га да се управља према конвенционалним правилима за владање; а у интелектуалном погледу, она тврди да је дужност детета да слуша учитеља, да репродукује његову наставу, и у опште да ради тачно оно што му се наређује. У кратко, она хоће да свако дете ради као и остала деца, и буде као и остала, и прима апсолутно све што му диктује учитељ." Сви конферансиери који су говорили о после-школској настави били су мишљења да ови течајеви за младиће треба да наличе више на клубове или на удружења бој-скута него ли на праве разреде. Младићи треба да се осећају ту као код своје куће, у слободи, и не осећајући никакав притисак спољне власти. „У тим годинама, дете жели да буде поштовано и да се с њиме поступа као с одраслим, јер му његов инстинкт каже да је то битни услов његова развића. Спречавајући дечка да се преда оном што га интересује, код њега се ствара пометња у глави, што је чест узрок оне несталности емоција која карактерише становнике наших градова." Пета скупштина држана је наново у Оксфорду у августу 1918, и окупила је још више слушалаца него ли прошлих година (више од 400). Главни предмет био је том приликом „улога учитељева", и два дана била су посвећена причи о осам разних педагошких огледа. Према тим конференцијама, учитељева улога је да од своје школе направи дечју кућу где ће „деца бити индивидуе као што су код своје куће, а не просте јединице у гомили, где ће атмосфера бити атмосфера симпатије, другарства и добре воље". То ће се успети ако се буде непрекидно подстицала њихова лична активност, ако се она буду научила да буду без учитеља, да би се боље развила по својој природи. „Скроман став научника — рекао је један од предавача — који прогони свако лично мишљење и базира се само на ономе што му открива предмет који посматра, став је на који би и васпитачи требали да се угледају... Васпитач у скромном ставу пред дететом! каква луда идеја за оне који мисле (а они су многобројни) да је прва дужност деце да се покоравају, и прва дужност васпитача да заповедају. А међутим, та смерност је битна за оиога који хоће да помогне животу да се развије... Васпитач треба тако исто да развије и своју личност, не да би надгледао децу и управљао њима, већ да би био ризница у којој би они могли да црпу знање и надахнуће." И сви огледи саопштени на скупштини Нових идеала били су надахнути истим духом, као што су се читаоци Просветног Гласника