Просветни гласник

270

Просветни Гласник

могли уверити по конференцији енглеског педагошког реформатора учитеља 0'МеШ-а, коју смо ми донели у преводу у нашем листу, у свесци за јул-август 1921. Шеста скупштина одржана је у Кембриџу 1919, и на њој је било присутно више од 400 личности. Њен предмет је био : „стваралачки подстрек и његова улога у васпитању". Приликом скупштине приређена је једна занимљива изложба дечјих радова. „Свако дете требало би да научи какав ручни занат — рекао је Вилсон, председник Друштва декоративних уметности отварајући скупштину — и у томе нема, као што извесни људи држе, опасности за културу духа. Сви пионири науке, од Дедала до Архимеда, од Галилеја до Њутна, били су вешти рукоделци". Д-р Брок је тврдио затим да је ручни рад најбољи лек за нервне болести, и да би било мање неурастеније у свету када би сва деца научила занат за који су обдарена. И остали конферансиери били су тако исто мишљења да су активност мишића и мозга, ручно стварање као и интелектуално стварање, потребни детету. Скупштина се није одржала 1920, због оскудице локала, али је одржана 1921 и 1922, с великим успехом. Са тих двеју последњих скупштина ми ћемо дати накнадно опширан извештај. Као што се види из овог прегледа шест година рада, друштво Нових Идеала вршило је у Енглеској један користан-прокрчивалачки посао коме се треба радовати; оно је подстицало смеле опите, изазивало разноврсне покушаје на свима васпитним ступњима, и оно продужује и даље свој циљ: помагати личну активност деце свих година да би им се допустило да развију, обогате и усаврше слободно своју личност, да би боље служила своме ближњем и друштву. Јер као што је рекао један од предавача, „култура личности је најсигурнији лек противу отрова егоизма и индивидуализма". Један од најсрећнијих резултата радова на овим скупштинама био је тај што је доказано свима огледима који су на њима приказани, да се деца боље развијају када их човек остави слободне, да она откривају тако до тада неслућене способности, и постижу много виши степен цивилизације него досадањим методима. Доиста, наши данашњи школски заводи и наше наставне и васпитне методе изгледају онима који су видели резултате нових метода онако исто застарели као што могу изгледати средњевековне болнице када се упореде с најбољим данашњим методима. Неустрашиви васпитачи окупљени око друштва Нови идеали врше, у својој области, исти хитни и потребни посао који хигиеничари врше на свом пољу. с. п.