Просветни гласник

18*

Француска наука

275

итд. ј ) У брзому лету моћи ћемо уочити само имена оних великана који су оснивачи или читавих наука, или појединих грана наука, или проналазачи неких општих закона или таквих крупних истина које осветљују велика научна поља и отварају нове путеве за даља научна истраживања. При овоме ће се неминовно десити да врло многа за науку заслужна имена остану непоменута. Већ код првих, основних и најпростијих наука, Матемашике и Асшрономије, морам се више но код других наука ограничити на голо набрајаље чувених имена; јер неко веће истицање њихових радова претпоставља стручну спрему предавача. Сама Математика, као што знате, има неколико области: почев од Аритметике и Алгебре до највиших математичких анализа; и од обичне просте Геометрије до Геометрије аналитичке, алгебарске, инфинитезималне и дескриптивне; од науке о простоме кретању, до више Кинематике, Статике и Динамике. Ове се области, као и у другим наукама, тако међусобно додирују и захватају да није чудо што се неки извесни математичари захвално помињу у неколиким од њих. 2 ) Тако на пример, већ поменути Лагранж дао је утемељачке студије и о бројевима (Аритметика), и о решавању једначина (Алгебра), и о функцијама (Математичка Анализа), а и модерна Астрономија увршћује га у своје осниваче. — После њега у Аритметици су се оригиналним студијамг одликовали Лежандр, Коши, Ермит, Хадамар, итд.; у Алгебри: Галоа, Ермит, Жозеф Бертран. — У Математичкој Анализи су нарочито познати: Љувил, Поенкаре, Коши, Пикар, Апел, Пенлеве, Ермит, Адамар. Рачун вероватноће је рачун Француза, и по своме пореклу и по даљем разрађивању. Аналитичну Геометрију започели су: Рене Декарт и Паскал, а разрадили: Шал, Поенкаре, Пикар итд. За чувени проблем квадратуре круга, на коме су и српски математичари узалуд радили, Хермит је дефинитивно доказао да је немогуће решити га. А овај се доказ често приписује Немцу Линдеману, који је Хермитово доказивање само проширио и прецизовао. Дескриптивну Геометрију основао је знаменити Монж неколико година пре Француске Револуције. И ако су пројективну Геометрију створили француски математичари, она се по уџбеницима

*) Подаци за овај преглед узимани су из ових књига : Ра Заепсе Ргапст&е. Тоте I. Рапв, 1915, страна 396. (Јп (1епи-з1ес1е б.е 1а ауШзаИоп Ргап^асзе (1870—1915). Рапб, 19! 6, страна 472. РзусћоЊ^е Ли Реир!е Ргап(а1з, раг АИтес? РошИее, Рапз, 1914, страна 391. Ргапсе е( АИетацпе, раг ЕЗтопс! Репег, Рап8, 1915, страна 325. Рез АИетапАз е! 1а Зскпсе, раг О. РеШ е! М. Сепс1е(:, Рапз, 1916, страна 376. 5 Зауапи Ргап^ат с1и 81ес1е, раг Ра!зге (1ез ЕззаЛз, Рапз, страна 110.

2 ) О прилозима Француза за унапређење Математике расправљао је Жак Хадамар у чланку: 1а репзее јгапда^ве с1апз I' Ечо1иИоп с1е$ 8с1епсез ехас1ез, који је наштампан у часопису Ргапсе е{ ЈЛопЛе, . V- 26, 1923.