Просветни гласник

276

Просветни Гласник

излаже на немачки начин и са немачком терминологијом. За Кинематику, која се може сматрати као приступ Механици и теоријској и практичној, дугује се радовима Ампера. Динамику је основао Енглез Њутон, а од њега је одмах прихватио Француз Даламбер. Уз ова имена могла би се навести још многа друга математичарима позната француска имена везана за отварање и проширење нових путева кроз недогледне области чисте Математике и њене примене у Астрономији, Механици и Физици, нарочито у Вишој Геодезији, на којој су највише радили Французи. У једноме зборнику студија о историји егзактних наука, за француске се математичаре каже да они Математику не сматрају као неки требник самих формула и симбола често чудноватих, нити математичко умовање као просто вежбање логичнога мишљења, већ да они нове истине које проналазе увек координирају, генералишу, и да, израђујући Филозофију Математике, доприносе изради једног дела опште Филозофије. С погледом на утемељачке радове Лагранжа, Даламбера, Монжа и других, немачки историк Мориц Кантор признаје да у тој периоди оснивања „у области Математике Француска заузима прво место међ европским народима". Најзад, да поменем да је у Француској трудом њених научника 18-ог века израђен најбољи систем сваковрсних метарских мера, које је декретовао Конвент за време Француске Револуције, а које су поступно усвојиле скоро све државе. Научна Астрономија почиње у Француској радовима Даламбера, Лагранжа и Лапласа, који су разрадили науку о кретању небесних тела на основу принципа које је Њутон поставио и за Механику Неба, а које су у најновије доба усавршавали Тисеран и Поенкаре. Даламбер је био врло уман енциклопедиста, Лагранж гениалан, а Лаплас их је надмашио својим резултатима. — 0 овоме се један историчар француске Академије Наука и Академика, Жозеф Бертран, овако изражава: „Лапласово је дело огромно: он је расправљао питања најтежа и одлучно се лаћао анализе најзагонетнијих појава. Његов талент није био онако потпун као у Лагранжа, али је често, да би до циља дошао, нанрегао силу као нико други. Када је једно питање постављено, он га је морао решити, па је изгледало као да је решење морао ишчупати својим ноктима и својим зубима". За њима је дошао приличан број знаменитих астронома, међу којима се рашчуо Леверије поглавито својим тврђењем да тобожње веправилности у кретању планете Урана долазе од утицаја једне непознате планете, а нарочито и тиме што је математички тачно одредио место на небу на коме се та планета мора пронаћи. И одиста, чим је тај његов рачун објављен, исте ноћи или сутрадан, берлински астроном