Просветни гласник
278
Просветни Гласник
од тих појава. — Ампер, математичар и природњак, поставио је теорију електродинамизма, која чини основу израчунавања данашњих електромотора. — Изостављајући многе друге радове у овој области Физике, мора се поменути сјајан резултат Бранлијевога проналаска телеграфије без жица, коју су после организовали не-Французи. Француским научницима дугујемо наше данашње сазнање да нема апсолутне разлике између чврстих, течних и гасних тела. Они су успели да гасове претворе у течности и у чврста тела, да ваздух претворе у течност. Француски физичари израдили су толико првина по свима областима Физике, да се ова наука све до половине 19 века могла сматрати француском науком; а и после тога времена, међу њима се налазе врло велика научна имена. — У најновије доба ревизији су подвргнута опште усвојена мишљења о конституцији материје; пронађене су нове врсте необичних зракова, и катоди, јони, електрони итд. И ту нову Физику са успехом обрађују француски физичари, међу којима одлично место заузима династија Бекерела, — династија велим зато што се у тој породици већ њих четворица врло успешно занимају Физиком. Цела модерна Хемија ( ) води почело од Лавоазија, јерје он оборио старе погрешне појмове који су у њој владали, и поставио нове. Поред изучавања квалитативнога састава тела, он је Хемији ставио као битни задатак: да утврди квантитативне односе састојака у њима. Ради тога он је, и то први, почео употребљавати осетљиве теразије и за научна истраживања, после којих је дошао до опште примљенога правила: да се материја не може ни створити ни уништити. Он је тачно одредио ..хемијске елементе и израдио систематику и елемената и једињења. Он је први почео у Хемији употребљавати прецизну терминологију. За решавање задатака које је истицао, он је указивао и методе како ће се моћи решити. ЈЈавоазије је први уставотворац у Хемији; његово би име остало славно и да му терористе нису главу одсекли. За тим уставотворцем дошли су закокодавци као Геј Лисак, Бертоле, Шанкуртоа, Бертело и многи други, који су се прославили на разним гранама Хемије. Њихове је заслуге немогуће поређати. Шанкуртоа први је изложио периодично понављање збира битних особина хемијских елемената по кзвесним сродним групама. То је доцније разрадио Мендељев, у читав периодни систем сродних елемената, у коме влада толика законитост да се може предвидети проналазак нових елемената и њихових битних особина. Француски су хемичари успели да из сложених једињења издвоје неке елементе који дотле нису били издвојени у слободноме стању. — ; ') Добар преглед историје Хемије налази се у приступу Хемије од Симе Лозанића.