Просветни гласник

Француска наука

279

Пронашли су елементе галијум и талијум са онаквим особинама какВе су предвиђане спрам одговарајућих им места у класификацији. Ти проналасци, као и неки други, јесу у напред спремаии и предвиђени, па је заслуга таквих проналазака већа но када су наласци случајни. Измеђ случајног наласка и проналаска Французи праве толику разлику да ће у пошалици рећи: да није Балар пронашао бром, него је бром открио свету Балара! — Међ осталим хемијским стихијама и једињењима које су пронашли француски хемичари, највећу је популарност задобио радијум, а са њиме и Г-ђа Кири, која је после тога пронашла полонијум и крстила га по имену своје прве отаџбине, Пољске. Практичаре су прво француски хемичари научили: да се рубље може прати хлорном водом, како да се фабрикују сода, амонијак, алуминијум, и неке боје. Металурге су научили металографији. Као оснивач физиолошке и агрикултурне Хемије сматра се знаменити и одиста велезаслужни Немац Либиг. Међутим, он се сам хвали да су му учитељи били Геј Лисак, Дилонг и Тенар, у чијим је лабораторијама у Паризу радио, и признаје да је под њиховим утицајем и уз њихову помоћ утро себи пут. И када су Енглези њему понудили да изради један стручан преглед ондашњега стање Органске Хемије, он им је предложио да му се за сарадника умоли Дима из Париза. Енглези умоле и Диму; овај се тога посла прими, те тако он и Либиг израде тражени преглед хемијске науке, по коме је после Либиг написао своју класичну Хемију примењењу на Агрикултуру и Физиологију. — Није згорег истаћи овако леп пример признања једног великог ученика својим учитељима, признање и захвалност Немца Французима, јер се такви примери доцније нису врло често понављали. Није излишно да се овог француског препочетка научне Агрономије сете данашњи немачки писци који, чак и у уџбеницима за шумаре и земљораднике, и обичне предмете високоучено излажу са логаритмима, диференциалима и једначинама са више непознатих количина! У Органској Хемији откривена су безбројна и страховито компликована једињења, са скоро очајним називима. Француски су хемичари успели да у овој области установе многе прегледне категорије. На том пољу одликовали су се Дима, Вирц, Фридел, Шиценбергер, Арман Готије, Лебел (који је започео Сшереохемију); а изнад свију се истиче Марселен Бертело, прво својим оснивачким радовима на вештачкој продукцији органских једињења. Он је утемељач и Термохемије, којом се у Хемију уводи не само Физика већ и Математика, и са којом постаје Механичка Хемија. Францускога је порекла и нова област Физичка Хемија, чија се једна поставка налази већ у списима Лавоазија. Њој еу главни грађевинари били Раул и Сент-Клер Девил, који је пронашао дисоциацију, то јест да се сва хемијска тела изложена довољно високој температури