Просветни гласник

280

Просветни Гласник

распадају до атома. Термодинамички закон еквиваленције произведенога рада и утрошене топлоте, који влада у овој области, примењен је и у Биолошкој Хемији, на пример у тумачењу постанка животињске топлоте и снаге, а и иначе по списима Бертелоа, Готија, Дарсонвала, Ришеа. Бертело је пронашао да микроби вежу азот у рудини, и тиме је растумачено зашто ова може да остане родна тако рећи вечито. Француски научници Деерен, Шлезинг отац и син, и други, унапредили су нарочито познавање хемијских процеса у биљкама и улогу микроба у њима, нарочито у корењу биљака. Данијел Бертело, син Марселена, пронашао је да су неки зраци кадри помоћу биљних материја градити угљене хидрате, а тиме се отварају наде за вештачку производњу хранећих материја, без ратарства и сточарства. Ако Хемија буде и даље овако напредовала и своја обећања испунила, храна ће се моћи фабриковати непосредно помоћу ваздуха, воде и угљеника. Надајмо се томе, ради благостања оних који у данашњем човечанству још увек гладују, и ради олакшице рада тежачкога сталежа, а за славу Хемије ! Али ево где се недавно потресе сва величанствена зграда ове науке, јер јој се темељи усколебаше и као да попуцаше. Све досадашње научне поставке о хемијским елементима, о атомима, о сили и материји, о етеру и тако даље, подвргавају се радикалноме преображају. Стара основа теоријске Хемије дезорганизована је; израђује се нова научна система по новоме плану, чије се главне црте истом сада, и ако не баш бојажљиво, повлаче. Нестрпељиво се очекује геније који ће да подигне нову Саборну Цркву за Хемију. Многе очи које су у сличним приликама угледале светлост на страни Француске, очекују да ће и ову моментану таму разгнати њени зраци, то јест да ће позната француска јасноћа објаснити што је тамно, а призната способност синтетисања допринети обнови основа нове Хемије. (Наставиће се) ЈОВАН м. ЖУЈОВИЋ

О СТЕВАНУ СТ. МОКРАЊЦУ КАО ЦРКВЕНОМ КОМПОЗИТОРУ Рад Стевана Ст. Мокрањца на пољу наше црквене музике треба посматрати са три становишта, исто као и у световној музици, а на име: 1) са гледишта прикупљања, бележења и тражења онога битног у мелодијској структури црквених напева; 2) са гледишта хармонске обраде и уметничке концепције црквених мелодија, и 3) са гледишта оригиналне композиције. /

*