Просветни гласник

Шта је психологија?

317

колико постају у главном на исти начин за сваког, управо за сваки сложен оптички апарат исте врсте као што је око. А колике могу бити индивидуалне разлике у том погледу, 1 ) показује најбоље слепоћа за поједине или каткад за све боје, т. зв. шарене боје, за разлику од сивих (одн. бело-црних) нианса. Тојеболест која, нарочито код мушких, није ни близу тако ретка да би била тако касно запажена (тек од пре сто година или нешто јаче). То је свакако болест очију, и ако јој узрока у том живом оптичком апарату не умемо да нађемо. Пре свега, дакле, то је без сумње физиолошки проблем као и т. зв. контраст боја, који чини да је нпр. црно поред белог још црње и обратно, а који такође изгледа последица извесних особености у нашем органу вида, дакле тако ре!ш утицај тела више но душе. То је једна физиолошка законитост, а не обмана наших чула или нашег расуђивања, како је погрешно мислио чак и велики немачки физиолог Хелмхолц. Међутим, прва појава је предмет Психологије много више но Природне Науке, јер игра огромну улогу у животу дотичних болесника, у њиховом основном схватању света, њиховим представама, различним од представа које нормалне очи о свету дају. Друга појава, физиолошки контраст боја, такође је већим делом психолошка појава, јер је свакако у вези и с оним општијим, сложенијим, психолошким контрастом, који чини-да нпр. један велики човек привлачи више пажњу, „пада више у очи", и зато изгледа већи крај много мањег човека, као што, обратно, мали човек изгледа још мањи крај великог. Али где почиње контраст? То није могућно тачно утврдити, јер је контраст, пре свега, ствар осећања, дакле у сваком случају и психолошки пробпем. С тим је слична и појава да иам се велики терет (нпр. џак перја) чини лакши него исто толико тежак али мали терет. И ту контраст изгледа чисто психолошки, у колико наше раније искуство величине тегова утиче, асоциативно, на наше оцењивање њихове тежине. Али нито се искуство обично не јавља свесно, но тек аутоматско, несвесно одмеравање мускула, одн. снаге за дизање — „моторна припрема" — може, ако је била погрешна, претерана у једном или другом правцу, изазвати неочекивани осећај напора, тежине, одн. лакоће. Дакле ни тај контраст није само чисто психолошки но и физиолошки појав. По Вунну је контраст један од основних принципа душевног живота у опште. Међутим, ми не смемо заборавити да је на крају крајева у емпиријској Психологији увек потребно покушати да се психолошки процеси доведу у везу с физиолошким, и ако од Физиологије немамо много помоћи ни код једног тако Ј ) То што важи за т. зв. секундарне квалитете (нпр. боје) не важи и за примарне квалитете (нпр. облике), како су то филозофи и природњаци одавно навикли одвајати. Ми се нпр. не морамо слагати у питању боје једног предмета, док се, бар много пре, слажемо у питању његовог пространог облика. У оцењивање вредностп овог чисто филозофског разликовања ми се овде не можемо и не морамо упуштати.