Просветни гласник

316

Просветни Гласник

и земљом и са целим светом, како с правом вели један од највећих психолога новијега времена. 1 ) Ми дакле можемо психолошки посматрати све појаве у свету, у колико су те „појаве" или садржаји у исто време ф и унутрашњи акти, доживљаји, предмети унутрашњег опажања. Граница између Психологије и Природне Науке није дакле једном за свагда утврђеиа зато што ни психички и физички појави нису увек јасно одвојени, већ у најнижим психичким процесима, у чулним осећајима, као што смо видели, неприметно прелазе једни у друге. Психологија је у извесном смислу много шира наука но Природна Наука, јер не може лако апстраховати представе од спољашњих објеката који се, на крају крајева, за нас и састоје само у нашим представама, нашим чулним опажајима. Природњак, међутим, као што смо видели, и ако спољашње објекте може посматрати само кроз своје чулне осећаје, ипак их може апстрахоаати од осећаја као својих доживљаја. Он може апстраховати своје личне односе према објектима, студирајући само њихове узајамне, дакле чисто спољашње, објективне односе. Колика је ипак зависност природњака — управо објекта које он проучава — од његових субјективних особености, показала је најбоље тзв. лична једначина астронома, — да поменемо само једну од толиких заблуда и предрасуда кроз које је Природна Наука прошла. ЈТи^не једначине астронома — тј. њихове индивидуалне разлике у одређивању тачног астрономског времена — биле су повод за многобројне психолошке експерименте исте врсте, тзв. реакционе експерименте, које је у Психологији први применио Вунт. То су најважнији психолошки експерименти, којима је циљ утврђивање трајања или брзине појединих психичких процеса (на основу времена које протече измгђу једног утиска и задате, уговорене реакције на њ). Пошто су реакције ту увек намерни, вољни покрети (обично нпр. руке), то реакциони експерименти служе у првом реду анализи аката воље. Као што су личне једначине астронома изазвале реакционе експерименте, тако су стари астрономи предњачили данашњој експерименталној Психологији (Психофизици), чинећи још на 2000 година пре сваке егзатне фотометрије у неку руку директна психичка мерења (светлости), класификујући, на основу непосредног утиска, звезде по сјајности, по величини, у више класа. Из тих примера се најбоље види веза Психологије и Природне Науке. Боје нпр., видели смо, предмет су и Психологије и Природне Науке. Природњак проучава боје и као такве, као чулне квалитете, у

") Н. Ећћш^ћаиз, ОгипЛг. Л. Рзусћо1,. 3. АиД., с. 7. — У томе правцу иду најдаље и управо сувише далеко „позитивисти" као Циен(Хе///. с/. рћузШ. Рзусћо1.,6. А., с. 259. и д.), Мах и др. — Исп. У1аШгшг Буогшкоујс, 5 аугетепа РИогоДја, 1919, с. 248. (где се говори о Маху).