Просветни гласник

Шта је психологија?

315

мање не само с обзиром на сам орган вида — дакле више у физиолошком но у психолошком погледу — него с обзиром на целокупно душевно стање појединих индивидуа, на њихово искуство, њихова сећања и осећања. Тај различан начин унутрашњег, субјективног реаговања на спољашњи свет, — што је последица различне психофизичке организације, називао је раиије поменути психолог Маше с!е В1гап моралном рефракцијом, дакле преламањем кроз душу. Слично вели и велики американски психолог Џемс (Јашез:) „Ми осећамо ствари различно према томе да ли смо сањиви или будни, гладни или сити, свежи или уморни; осећамо их друкче ноћу но у јутру, друкче. лети но зими и, пре свега, друкче у детињству но у доба зрелости, у старости. Па ипак не сумњамо у то да нам наши осећаји откривају увек исти свет, украшен истим чулним квалитетима и испуњен истим чулним објектима" ( ). Свака перспективична и рељефна слика на танком, равном платну, где видимо даљине, испупчења и издубљења, свака чулна обмана и илузија показује нам колико је тешко одвојити чисте, непосредне чулне утиске од онога што ми у њих уносимо. А колико је обмана којих у опште нисмо свесни! Ми нпр. „видимо" боје добро познатих предмета увек подједнако, видимо зелено или црвено или плаво у сумрак исто као на дневној светлости, и ако су непосредни утисци, чулни осећаји боја тим различним околностима сасвим различни. У том смислу можемо рећи, — да.се вратимо на ранији пример —да сунце, у колико је непосредно искуство, субјективна представа, унутрашњи лични доживљај, који је нераздвојно везан с осећањима, који може и мора увек изазивати мање или више сличне раније утиске, или чак и врло различне, пријатне или непријатне, миле или немиле успомене и очекивања, — у том смислу сунце можемо рећи да није предмет Природне Науке но Психологије. То је сунце које песници опевају. Колико је оно различно од оне огромне усијане звезде без живота како нам га астрономи описују! Колико је различан однос природњака, ботаничара према цвећу кад га хладно студира и кад у њему ужива као у драгој успомени ! Колико је друкчији однос лекарев према болеском рођеном детету но према страним болесницима! Како тамо тешко види што треба да види, и како лако у страху види и оно чега у ствари нема! У моралној рефракцији, најзад, леже и све самообмане и све тешкоће самопознавања, одн. тешкоће Психологије, којој је оно предмет. Разлика између Психологије и Природне Науке не лежи дакле у предмету колико у начину посматрања. И Психологија може, само на начин сасвим супротан Природној Науци, имати каткад посла са небом

Ј ) \У. (ашез, Р&усћо1о%1г (немачки превод, Бигг), 1920, с. 153.