Просветни гласник, 01. 05. 1923., стр. 82

330

Просветни Гласник

XIII. ПОТПОМАГАЊЕ СИРОТНИХ УЧЕНИКА На свима средњим школама постоје већ одавна удружења за иош помагања сиротних ученика. Овим удружењима управљају одбори према закону о друштвима. Обично, директор је председник, а половина одборника су професори. Особито у старим средњим школама ова друштва била су богата легатима и вредносним папирима. Друштва су имала књижнице уџбеника које су давали сиротним ученицима бесплатно на употребу за време школске године. Богатија друштва давала су и потпоре у новцу или оделу. За време рата све то је пропало: аустријска влада потрошила је иметак тих друштава за ратни зајам. У школама које су до ослобођења биле немачке, директори су у споразуму с немачким наставничким саветима пре свога одласка поделили међу ученике остатке друштвеног иметка. Тако данас друштва од свог ранијег иметка немају никакве приходе. Стари уџбеници не вреде, нови су скупи, а новац се тешко добија. Зато је деловање ових друштава било ограничено на позајмљивање уџбеника. Осим ових друштава, постоји још једна друга врста удружења, управљаних исто тако црема закону о друштвима. То су ђачке кухиње, које издају ученицима храну бесплатно или по сниженим ценама. Државних благодејања није било. Пре рата било је много сшипендија, легата разних добротвора и родољуба. Капитал који је био уложен у државне папире, пропао је. Важни у васпитном и социалном погледу су интернати за ученике, ђачки домови. Имамо две врсте интерната: католички бискупи издржавају интернате за гимназисте у Шент Виду код Љубљане и у Марибору, монашки ред Салезијанаца у Вержеју близу Љутомера. Ови интернати у неколико служе за потпомагање сиротних ђака, а у неколико за васпитање подмлатка за свештенички сталеж. Друга врста ђачких домова наслеђена је од Немаца. Немачке средње школе у словеначким крајевима у сврху германизације нису имале довољно ђакА. Зато су Немци основали интернате у Мзрибору, Цељу, Птују, Кочевју, у које су примали ленштине и лакомислене из богатих породица немачких покрајина, и некоје сиротне словеначке ђаке, да их узгоје за јаничаре. Ове ђачке домове предузели су Словенци, и они су добро дошли оним родитељима који у свом месту немају школе, или услед послова не могу се бринути за васпитање своје деце. (Наставиће се) МИЛАН К. ПЕТКОВИЋ