Просветни гласник

330

Просветни Гласник

XIII. ПОТПОМАГАЊЕ СИРОТНИХ УЧЕНИКА На свима средњим школама постоје већ одавна удружења за иош помагања сиротних ученика. Овим удружењима управљају одбори према закону о друштвима. Обично, директор је председник, а половина одборника су професори. Особито у старим средњим школама ова друштва била су богата легатима и вредносним папирима. Друштва су имала књижнице уџбеника које су давали сиротним ученицима бесплатно на употребу за време школске године. Богатија друштва давала су и потпоре у новцу или оделу. За време рата све то је пропало: аустријска влада потрошила је иметак тих друштава за ратни зајам. У школама које су до ослобођења биле немачке, директори су у споразуму с немачким наставничким саветима пре свога одласка поделили међу ученике остатке друштвеног иметка. Тако данас друштва од свог ранијег иметка немају никакве приходе. Стари уџбеници не вреде, нови су скупи, а новац се тешко добија. Зато је деловање ових друштава било ограничено на позајмљивање уџбеника. Осим ових друштава, постоји још једна друга врста удружења, управљаних исто тако црема закону о друштвима. То су ђачке кухиње, које издају ученицима храну бесплатно или по сниженим ценама. Државних благодејања није било. Пре рата било је много сшипендија, легата разних добротвора и родољуба. Капитал који је био уложен у државне папире, пропао је. Важни у васпитном и социалном погледу су интернати за ученике, ђачки домови. Имамо две врсте интерната: католички бискупи издржавају интернате за гимназисте у Шент Виду код Љубљане и у Марибору, монашки ред Салезијанаца у Вержеју близу Љутомера. Ови интернати у неколико служе за потпомагање сиротних ђака, а у неколико за васпитање подмлатка за свештенички сталеж. Друга врста ђачких домова наслеђена је од Немаца. Немачке средње школе у словеначким крајевима у сврху германизације нису имале довољно ђакА. Зато су Немци основали интернате у Мзрибору, Цељу, Птују, Кочевју, у које су примали ленштине и лакомислене из богатих породица немачких покрајина, и некоје сиротне словеначке ђаке, да их узгоје за јаничаре. Ове ђачке домове предузели су Словенци, и они су добро дошли оним родитељима који у свом месту немају школе, или услед послова не могу се бринути за васпитање своје деце. (Наставиће се) МИЛАН К. ПЕТКОВИЋ