Просветни гласник

332

Просветни Гласник

2. — Ст. 9—11: Сан иаклени окруни Османа, дарова му луну ка јабуку. Злога госта Евроии Оркана! — Г. Р. тумачи да је сан даровао Осману жену (кћер шеика Елебадије) коју Турци зову „Камерије" „слична месецу", лепу као јабуку. Ја ипак држим, у вези с првим стихом (сан га окруни), да му је сан даровао луну, символ царства турског (упор.: Луна и крст два сшрашна символа, ст. 631), као што се јабука, ситан дар, дарује кад се коме дође, или кад му се што поручи, и да је последица тога сна била што му је шеик дао ћерку, из кога ће брака (по некаквом тумачењу тога сна) произићи потомство које ће овладати светом (све што луна обасјава). Велико је питање да ли је Његош могао знати да су Турци шеикову ћерку звали „слична месецу". Трећи стих Г. Р. сасвим издваја од другог као самостални екскламативни генитив, док ја држим да је други објект глагола даровати: сан дарова Европи злога госта Оркана, сина Османова, јер се услед сна оженио ћерком шеиковом. Да оправда своје тумачење, Г. Р. се позива на аутограф Његошев у коме је први пут било написано: „— у Европу, зла госта Оркана", па превучено и написано: „Ево Оркан, зли гост за Европу", па и то превучено и написано као што је наштампано. Ја држим да (нарочито прва радакција) говори баш у прилог моме мишљењу: (дарова) у Европу (црногоризам) зла госта Оркана. И друга два стиха говоре, држим, у прилог томе : пошто је Оркан дарован Европи (прешао у Европу), „Византија сада није друго но прћија младе Теодоре". 3. — Ст. 43: Црни дане, а црна судбино! — Ја не бих рекао да се црни дан односи на Видовдан. Овде владика Данило нариче над самим собом (види два стиха пре и три после) и проклиње дан свога рођења, или дан који је дочекао, и судбину која му је досуђена. 4. — Ст. 70: Куда ћете с клешвом ирађедовском ? Клетва значи и ироклешство и заклешва, и ја бих рекао да овде значи ово друго: куда ћете са заклетвом којом су вас заклели прадедови (или: којом сте се заклели прадедовима) да чувате веру. 5. — Ст. 101: И сјечењем у оикладу илећах. — „Кладећи се ко ће једним махом пресјећи овнујско плеће". — Ако се овим хтело рећи: ко ће једним махом пресећи овна преко плећа, онда је добро, али није сасвим јасно. Пок. архимандрит Дучић причао је како му је кнез Данило (или Никола, не сећам се), да би окушао његову снагу, понудио своју сабљу да тако пресече овна печеног, и овај, бојећи се да се не осрамоти, потегао с обадве руке и свом снагом, и не само да је пресекао, него и сабљу забио у даску, тако да се у балчаку покварила. 6. — Уз објашњење ст. 101 могао је напоменути да је и Краља Владислава збацио млађи му брат Урош I. 7. — Ст. 203—4: Забацише владу и државу, за иравило лудосш изабраше. ■ — „Мјесто да настоје како ће што боље државом управљати и како ће је подигнути, српски владаоци лудо највише око тога насто-