Просветни гласник

Б е л е ш к е

335

БЕЛ ЕШКЕ

Један занимљив иокушај у Немачкој. — По вестима које стижу из Немачке, две трећиие тамошњих студената морају да се издржавају сами, те су принуђени да раде по осам сати дневно, Студијама могу да посвете само своје слободно време. Послови којима зарађују врло често немају никакве везе са школом и њиховим будућим звањем, Сада се, међутим, покушава извести тешња веза између предмета који се студира и онога што се ради да би се одржао живот. један такав покушај у Лајпцигу показао је врло добар успех. Студенти природних наука и медицинари, потпомогнути својим професорима, отворили су неколико трговина у којима продају разне инструменте, научне апарате, стручне књиге и друге ствари неопходно потребне за наставу и приватне студије. Неке предмете студенти чак израђују сами, или готов материал удешавају за научну употребу. Почетни капитал за ово корисно предузеће износио је 300.000 марака, а сакупљен је добровољним прилозима и позајмицом. За девет месеца обртни капитал попео се на 6,000.000 марака. Финансијска управа налази се у рукама директора једне велике банке, а све остало обављају сами студенти. Њихове плате износе месечно 500.000 марака. Предузеће је у овај мах толико јако да може редовно плаћати и оне студенте које болест за неко време отргне од посла. Такав успех извесно ће дати повода и осталим немачким градовима да се угледају на Лајпциг. Лашински језик по директној мешоди. :: • Пре кратког времена, Д-р Рауз, управитељ једне средње школе у Кембриџу (Регзе Огагатаг 5сћоо1), одржао је у Лондону занимљиво предавање о настави латинског језика по директној методи. Било је времена — каже Д-р Рауз — када су се класични језици учили не ради граматичке анализе, него зато да се употребе у разговору, и ради интелектуалног и естетичког уживања у делима класичне књижевности. Доцније, када је латински језик сасвим изашао из употребе, сва настава свела се на граматичка вежбања и превођење, те су класични језици постали одиста мртви и досадни за ђаке. Модерни језици предавани су такође по истој методи, и са подједнаким неуспехом, али се они први ослобађају тираније граматичких вежбања, те уводе разговоре и директну методу. Д-р Рауз чини то исто за латински језик. Он искључује из наставе превод с енглеског на латински, и захтева да ђаци непосредно изразе оно што виде и раде. Почиње се простим телесним вежбама и радњама које су лако разумљиве, а при томе изговарају се кратке латинске реченице које све то описују. Именују се предмети из најблпже околине и по сликама, и састављају се кратке усмене вежбе. Сваки ђак пише свој сопствени речник и служи се њиме при читању првих лаких чланака у књизи. Нове речи у тексту објашњавају се латински, помоћу израза научених ранијим усменим вежбањем, и само ако тако никако не иде, узима се у помоћ и матерњи језик. Граматичка правила уче се после употребе језика, никако пре тога, — онда када ђак већ стекне мало вештине да се изрази усмено. Разуме