Просветни гласник
ЖЕНИНА КОНСЕРВАТИВНОСТ — УТИСЦИ СА ЈЕДНОГ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ КОНГРЕСА ЖЕНА Конгрес о коме је овде реч, није дебатовао и доносио резолуције само о материалним питањима, дакле о положајима, приходима, наследствима, подели рада, заштити итд., него је врло издашно претресао и тешке духовне проблеме жена, који су, наравно, уједно и проблеми целог људства. Ко је пажљиво пратио све те дискусије, могао је лако ухватити целу женску интернационалу на оваквом опредељивању своје велике већине, а често и своје једногласности: док је реч о судбини жене саме, о променама или условима у искључиво њеном животу, жена најодлучније тражи за себе сва права, и прима на себе апсолутно све дужности. Хоће да исполаже све испите, да уђе у сваки посао и средину, да трпи сваку контролу, — све, све, само напред, даље од овог како је досад било. Али чим дискусија почне да се плете око универсалног живота, око живота коме је жена главни одржатељ, па била реч о том животу у клици, то јест о детету, или о том животу у цветању и доношењу плода, то јест о мајци која рађа, или о том животу у тешким и опаким његовим болестима, то јест о страстима и о моралној немоћи човека — кад је то на реду, жена стоји тврда, затворена, скептична, пунакритике, често са најнезнатнијом мером задовољна. Коракне мало напред, па се одмах узверено осврће натраг; одбија понеку ствар од прве речи; чека други пут док не сазна нове облике и предлоге, устеже се затим да прими све, вођство неће да предузме, заклетву неће да положи, ломи се, напреже се, сили се, док најзад одлучно не пресече: не дам, ма ме секли! или: не могу, ма ме секли !... Дошла је на дневни ред дискусија о истом моралу за људе и жене. Док је тај проблем' претресан као једна неправда више према жени као жени, све је ишло с непосредним споразумевањем и једнодушношћу. Али кад се проблем стао примењивати на главне личности породице, особито на децу, закониту и незакониту, кад је једна смела и широка резолуција једне групе жена одједаред осветлила докле досеже и шта све значи ново решење тога проблема, настао је прво тајац, па се онда прооветни гласник, i књ., 6 св., 1923. 22