Просветни гласник

338

Просветни Глаеник

могло видети како се жене као пијавице упијају у сваку интерпретацију, одбрану или напад, да најзад резолуција о свим или скоро свим правима невенчаних и ванбрачних буде са огромном већином гласова оборена. Али од самог обарања закључка је за психологију случаја много значајнија била једна сасвим необична појава: пошто је предлог отклоњен, жене су читавих пет минута седеле потпуно укочене и неме, а за све то време се у дворани чуо неки чудан шум, за који нико на свету не би могао рећи откуда долази, сем ако можда ипак има случајева кад срца сасвим на глас куцају... А кад је други пут на дневном реду био проблем васпитања детета, онда је од прилике овако текло. Доле са старудијама, доле са нехигиеном, доле са одвише стручним образовањем у средњој школи, доле са ненаучношћу и нефилозофијом у високој школи. Дајте радост и лепоту у наставном материалу, дајте таленте у учитељима, дајте филозофију и уметност у пракси, и дајте у свему слободу, што више, највише слободе!... Али, не заборавите, пре свега, после свега, између свега, не заборавите, — ах, како се то зове, и како се то једном речју каже? — но, просто, оној великој и општој слободи у свему затворите ипак једна или двоја врата, бар она једна кроз која тако хладно и опасно дува, кроз која се иде много далеко, онамо где мајка не може за дететом, и где, ко зна, има ли и може ли бити бића или провиђења које ће мајку заменити. Затворите дакле та једна врата, и, ако и не за увек, а оно бар што се дуже може.... И седе, брижне, ћутљиве и слутљиве мајке, садашње и будуће, и ни једна се не диже да каже, да се подсмехне, да слобода у опште нема зида, па нема ни врата. Два основна принципа су у сваком прогресу: слобода с једне, верност с друге стране. Да се освоји и прогласи нова вредност живота, за то треба верност. Мушкарац има више снаге кад се заноси, јури, бори за нове идеале. Жена има више снаге кад чува и гаји већ стечене идеале. Човек је више слободан од жене, жена је више верна од човека. Човек слободом у себи и влада и служи и испашта; жена верношћу својом и влада и служи и испашта. Човек, по нагону слободе у себи, баца покрет за покретом; жена, по јачем нагону верности у себи, савршено израђује по једну страну живота која одолева свима превратима мушкарца. Историја живота људског пружа колико хоћете примера за то да мушкарац улеће у сваки нов идеал, цео живот поставља на тај идеал, жртвује се за њега пре него што га је добро познао. Када је, у средњем веку, оснивач језуитског реда учио: Човек треба да је као лешина, да би било могућно без отпора га превртати на сваку страну — кад је Лојола истакао тај чудни идеал, мушкарци су били они који су снаге своје стављали на искушења. Када се доцније родила једна потпуно супротна идеја, да човек има права, и да је чак позван да дигне брану