Просветни гласник

Цезар Франк

341

рији музичке уметности. Уметник чије је све биће било прожето музиком; човек сав душа, питома и кротка, поштена и предана, душа која управља и руководи свима животним покретима бића које је носи, Цезар Франк је био у пуном смислу те речи личност саздана за велика дела која извиру из оних тајних, недокучних, мистичних душевних покрета које имају само великани. „Све је било осећање код Франка; готово ништа не беше идеја" (Ролан). И са сувереном снагом, са интуицијом великих духова, са гвозденом енергијом и несаломљивом вољом, која је живела у снажном замаху иза благих очију и изразито извајаног чела овога уметника, Цезар Франк је корачао своме циљу свестан онога што хоће и дубоко уверен да може и постићи оно што хоће. И сваки његов корак значио је један нов, позитиван успех; значиоје: ариближавањг крајњем идеалу. Он је био један од оних ретких уметника који није доживео исцрпљење својих уметничких моћи, него је умро, сед, стар, али уметнички моћан до последњега даха, да баш последњих дана свога живота да дела која по узвишености музичких мисли, по савршеном складу који постоји између тих мисли и њиховог оживљавања кроз уметнички облик, иду у најсавршеније манифестације великих уметничких духова. Ви ћете их чути вечерас, нарочито његову Сонату за виолину и клавир, која се „јасна, мирна и светла, међу његовим другим, строгим уметничким творевинама, појављује као пролетњи осмејак" (Тјерсо). Његов уметнички живот, то је било стално,. неуморно пењање ка врхунцу уметничке зрелости и савршенства. И на ту светлу висину попео се Цезар Франк у часу када му косе више нису биле црне; али корачајући још увек сигурном ногом, миран, прибран, свеж, без и трунке замора, моћан да далеко види и маркантан да би га из великих даљина могли угледати и гледати нараштаји који наилазе, које је он — велика сањалица и апостол нових идеала — очекивао, којима је утирао стазе и пут, и које је као учитељ — а он је био један од највећих учитеља уметника — припремао и изводио на пут. И ако ни по чему другом, по томе стално позитивнијем умегничком стварању што је дубље залазио у године, Цезар Франк личи на Лудвига фан Бетховена, бесмртнога песника Мисе Солелшис, Фиделија, Девете симфоније и велике В-б.иг клавирске сонаше. * Сав свој живот зрелог уметника, не много богат доживљајима с поља, уједначен и миран, живот одговарања дужностима; живот испуњен борбом за насушни хлеб'; живот једне милостиве природе и аскетски повучене у себи, Цезар Франк је провео у Паризу радећи и компонујући. С тога је он француски уметник. Али Цезар Франк није рођен у Француској. Њсга је, код рођења, замиловало исто сунце које је било озарило и колевку Орлеанда Ласа,