Просветни гласник, 01. 06. 1923., стр. 46

358

Просветни Гласник

Палеобиологија, како би се изразио Даршијак, коју је реч много доцније употребио један аустријски научењак, не казујуки јој порекло. Годри, који је био професор у Париском Музеуму за Јестаственицу, као и Ламарк, толико је много допринео Ламарковој доктрини еволуције, и ако је разглашена под именом Дарвинизма, да се говори: да је та доктрина двапута француска, и да се и родила и палеонтолошки утврдила у Париској Ботаничкој Башти. После њега и у Француској су сузбијени консервативни утицаји последњих потомака Кивијеве школе, која ја проповедала да се свет организама замењује револуцијама а не еволуцијама. Годријев ученик, Депере, прецизирао је законе тих еволуција у књизи коју је недавно на српски превео и прошле године наштампао професор Д-р В. Петковић'). ГЈалеонтологију људског рода и преисторијску Антропологију основали су и разрадили такође француски научници: Ларте, Христи, Пијет, Ривијер, Картејак. Претеча им беше калуђер Буржоа, а највећи зналац и организатор науке Габријел де Мортије. Овај је први унео реда и поузданости у тумачењу оруђа преисторијских људи, и први је израдио добру раздеобу Каменога Доба; али ови предмети излазе из оквира Палеонтологи[е и прелазе у област преисторијске Археологије. У овом погледу немачки су аутори признавали првенство Французима и трудили се да немачку преисторију подигну на исти ступањ. Недавно је Немац Хаузер, који се истакао само својим радовима у Француској, ово написао: „Што се тиче питања о развићу људскога рода и примитивној култури, ми остасмо сувише дуго у шематизму Француза". Аншроиологијом се крунише царство природних наука. И у њој има неколико посебних области : анатомска, биолошка, етнолошка, медицинска, и већ поменута преисторијска Антропологија. На њима су радили и одликовали се многи француски лекари и природњаци. Поменућу само имена Броке и Катрфажа, који су извршили оснивачке студије за краниологију. Број антрополога и љубитеља ове науке у Француској је брзо постао толико велики да се прво учено Антрополошко Друштво основало у Паризу већ 1859. У тој земљи број обрађивача и утемељача Антропологије толики је да се и она називала француском науком. (Свршиће се) ЈОВАН М. ЖУЈОВИЋ

1 ) Шарл Депере: Преображаји жнвошнњског свеша. Београд, 1922. Издавачка књижара Геце Кона.