Просветни гласник

Славеносрпске школе у Срему

359

СЛАВЕНОСРПСКЕ ШКОЛЕ У СРЕМУ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. СТОЛЕЋА Стање аусшријскпх школа у 18. сшолећу. Покреш око њнховог побољшања. Покреш око побољшања рђавог сшања сраских школа у 18. сшолећу. — Сраске школеу Срему у ирвој половинн 19. сшолећа: број школа н ђака, школске зграде, учншељи, похађање школе, школовање женске деце, иредметн, градиво, илата учнтеља. Аустријске школе у половини 18. столећа налазиле су се у жалосном стању. Језуити, који су овладали готово свима школама, непријатељски су били расположени према било каквим реформама које би се изводиле у школама. Они су још увек подржавали средњевековни преживели дух на университетима; у средњим школама целу наставу је обухватала латинска елоквенција и схоластички Аристотел; основне школе, у колико их је било, слабо су посећиване и биле су без потребних наставних средстава; учитељи су били махом стручно необразовани, са платом малом и неуредном.') Преокрет у овоме настаје од владе Марије Терезије (1740—1780). Она је школе прогласила за државне установе, а од конфискованог иметка језуитског реда, после његовог укинућа (1773), основала је фонд за издржавање школа. Своје школске реформе најпре је почела да изводи на университетима и средњим школама, отварала је стручне школе и, на послетку, прионула је поправци рђавог стања основних школа. Посао око организовања основних школа поверила је царица опату И. Фелбигеру, чија је школска уредба изашла год. 1774 у 79 параграфа под именом А11§етеше 5сћи1огс1пип§ 1иг сПе с1еи15сћеп Могта!-, Наир1ипс! Тгта1бсћи1еп т с(еп затШсћеп К. К. Егћ1апс1егп. Овај покрет око организовања школа у Аустрији у другој половини 18. столећа важан је за све народе овога царства. Срби у Аустрији, који су у то време потпадали под више управних власти, добили су за Темишварски Банат 1776 год. први писани закон о основним школама у Уставу Илирске Дворске Депутације. По узору ових школа, а на основу КаИо ЕсЈисаИошз од .1777 год., имале су да се уреде и српске школе у Угарској, Хрватској и Славонији.-) У исто време Срби добијају прве своје надзорнике школа у Тодору Јанковићу-Миријевском, Стевану Вујановском и Авраму Мразовићу, који су изучили код Фелбигера нови педагошки метод. Дотле занемарене српске школе почеле су сада знатно да напредују. Ови школски надзорници су отварали нове школе, писали уџбенике и помоћне књиге за ') О. КаЉег, Вејту РесЈа^о^Ису, сШ II. Ргаћа, 1915. Стр. 613—615. -) НеИег!, О/е СгппЛип^ Лег о$1еггекћ1$сћеп Уо1к$8сћи1е Лигсћ Мапа Тћеге$1а, Рга§, 1860. С. 447—448.