Просветни гласник

366

Просветни Гласник

точнаго исповједанија". Као што је била плата у новцу неједнака, тако је био и депутат различит. Уз готово редовно добијање жита, што се давало у врло неједнакој количини (од 200 до 1300 ока) примали су учитељи исто тако неједнако и кукуруза, по 6 хвати дрва, по десетак фунти свећа, једно двогодишње свињче, и по који аков вина. На многим местима имали су учитељи и бесплатдн стан. дим.КИРИЛОВИЋ

ШТА ЈЕ ПСИХОЛОГИЈА? (III) ДЕСКРИПТИВНА И ЕКСПЛИКАТИВНА ПСИХОЛОГИЈА Психологија, као што смо видели, испитује догађаје душевног живота, процесе и стања свести; њен су предмет унутрашњи акти или доживљаји као такви, као предмети унутрашњег опажања. Први задатак психолошке науке је да опише душевне или свесне појаве којима се бави, а други да их покуша објаснити, тј. утврдити законитости које владају у њиховим међусобним односима. Према томе можемо у општој Психологији разликовати дескриптивну и експликативну Психологију, или, како их неки зову, 1 ) феноменолошку и функциону Психологију (и ако то, међутим, не значи потпуно исто код свих психолога). Главни посао дескриптивне Психологије је, разуме се, описивање, коме претходи анализа, рашчлањавање душевних појава. Анализа душевних појава може ићи до најелементарнијих процеса које у њима можемо разликовати, или пак, што је за описивање довољно, ограничити се на њихове карактеристичне састојке. Допуна дескриптивне анализе је синтеза, синтентична верификација добијених аналитичних резултата. А допуна описивања у опште је објашњење, које чак по некима и није ништа друго до најпростије, најегзактније и, следствено, најпотпуније описивање. Међутим, право, каузално објашњење је свођење на законе, тј. на тачно одређене, сталне односе. Објашњење у Психологији не може бити само нека врста синтезе или реконструкције из оних елементарних психичких процеса које је анализа открила као најпростије и најбитније саставне делове или факторе свих душевних појава, као што би хтели неки психолози (асоциационисти). Никаква синтеза из апстрактних делова не може дати оно што је душа, тј. живот, јединство, непрекидна целина. Покушаји синтезе у Психологији су каткад схваћени у смислу хемијске синтезе („психичке хемије"), тј. као да су прво дати они последњи, виши или мањи апстрактни делови, па тек душа као целина. Као да се душа тек полако

] ) Ећћт§ћаи8-Вигг, ОгипЉ с1. Рзусћо!., 3. А., с. 176.