Просветни гласник

Шта је психологија?

367

ствара, управо саставља из делова, тако да би се нпр. код мале деце могло говорити тако рећи о половини или о трећини још недовршене душе! Као да се то за живот у опште може тврдити! И кад бисмо претпоставили дате све аналитичне делове, једно би — најглавније недостајало: начин на који се делови удружују у нераздвојну, живу целину, њихова „структура", њихово јединство. То, у осталом, не може објасниги никаква „структурна Психологија", јер оно што омогућава душевни живот као целину и јединство, то је његова претпоставка, његов носилац, — душа. Анализа и синтеза нису дакле довољне у Психологији, те им је зато нужна допуна генетичка метода, у којој је могућно и статистичко и експериментално посматрање 1 ). О елементима у Психологији не може никако бити говора у смислу реалних последњих састојака „психичких атома", као што су замишљали неки психолози (нпр. Ваш, Таше, брепсег). Противтакве „атомистичке" и асоциационистичке Психологије устали су с правом многи психолози, нарочито Џемс и Бергсон. Џемс је можда више него и један психолог пре њега нагласио јединствени карактер душе као целине. Само му то није сметало да се својим финим анализама те целине, тог живог „тока свести" (Ше 5ћ - еаш о{ сопзсшпзпебб), истакне као један од највећих модерних психолога. И Рергсон ставља, пре свега, душу као живу целину, као стваралачки живот, као јединство и нераздвојну целину свих психичких појава. У осталом, и Бергсон је ту Психологију, коју критикује, обогатио многим значајним резултатима своје необично дубоке психолошке анализе. Међутим, не анализа већ интуиција је по Бергсону једини начин да се једним актом „интелектуалне симпатије", актом уживљавања или уосећавања 2 ), дакле неком врстом уметничке фантазије, душа схвати као оно што је у ствари, дакле као непрекидан ток, као реално трајање, као увек жива, јединствена целина. Психолошка интуиција, тј. схватање душе као целине, — схватање више уметничко, емоционално, но научно, рационално, — вреди по Бергсону много више него психолошка анализа, тј. рашчланавање, како се Бергсону чини, на непокретне, нереалне, апстрактне елементе. Доиста, у Психологији, као што смо видели, није могућа синтеза или реконструкција из апстрактних психолошких појмова, којима ми, међутим, у Науци оперишемо и морамо оперисати. У осталом, све тешкоће чисто психолошког објашњења долазе отуд што у Психологији није ни анализа никад лака ни поуздана, што није могућно доћи до потпуно одређених, простих, елементарних психолошких чињеница. Све

>) А. Клгзсћтапп, ОгипАх. с1. рзусћо1 МаззтеМоаеп, 1920, с. 357.

2 ) Овај израз, направљен према немачком Ет(ић1ип§, налазим употребљен прво од Г. Д-ра Свет. Ристића {Душевнп покреат у нашем народном иеснпштву, 1920, стр. 78), а после и од других (нпр. П. Сланкаменац, „Прелом у Филозофији", у Просв. Гласнику, 1922, бр. 7—8, стр. 192).