Просветни гласник

368

' Просветни Гласник

тешкоће долазе, једном речи, од неодређености основних психолошких појмова, о којима ћемо још говорити. Осим тога, у психолошком погледу је најзначајније баш оно што је најиндивидуалније, тако рећи најличније, као такво. То је оно што је у извесном смислу најсложеније, али се ипак не може реконструисати ни из каквих „психичких атома", јер се душа мора схватити као жива целина пре појединих појава које из себе издваја својим унутрашњим развићем. Само Психологија ипак зато није и не сме да буде, као што је раније тако често била, само нека врста аутобиографије и у главном више посао песника но научника. А што Бергсон од филозофске интуиције тражи, заиста је више посао песника но научника. Али питање је, разуме се, да ли је у опште могућно душевни живот као целину друкче разумети, душевне процесе схватити. Питање је, другим речима, да ли је у Психологији важније разумевање, које су и пре Бергсона неки (као нпр. Дилтај и др.) нарочито наглашавали, или објашњење. Објашњење је свакако крајњи и највиши циљ Науке, па зато ц Психологија има да тражи на првом месту оне односе који су општи, важе за све, дакле законе. Међутим, о строгим, егзактним законима у Психологији не може бити говора, бар за сад још не. Само у питању најелементарнијих психичких појава, који су у најтешњој вези с физичким и физиолошким процесима, Психологија, као што ћемо видети, може донекле, као Психофизика и физиолошка Психологија, имати карактер строго научне, експликативне, „објективне" Психологије. У осталом, и чисто дескриптивна и индивидуална Психологија тражи, као упоредна Психологија, да и најиндивидуалније сведе на мање индивидуално, на општије, на оно што је заједничко ако не свима, оно бар већем или мањем броју индивидуа, једном речи на типове. Кад год може, Психологија утврђује индивидуалне појаве у класе и типове, дакле своди их на опште или бар типично, просечно, у неку руку нормално, као што се нир. и Зоологија труди да поједине животињске индивидуе, по извесним заједничким особинама, уврсти у класе. Упоредна Психологија, као диференциална Психологија или карактерологија, води рачуна. о индивидуалним особеностима, о индивидуалним диференцијама или вариацијама у границама нормалног душевног живота. Заједно са диференциалном Психологијом, општа — нормална и патолошха — Психологија одваја се обично под једким именом индивидуалне Психологије од тзв. Психологије Развића, која јој је допуна. У Психологију Развића се увршћују животињска, дечја и социална Психологија (или Психологија Народа). ВРСТЕ ПСИХИЧКИХ ПОЈАВА Душевни процеси се деле~на интелектуалне, емоционалне и волиционалне, или на мишљење, осећање и вољу. Што се тиче „елемената"