Просветни гласник

Шта је психелогија?

369

интелектуалних и емоционалних процеса, — „чистих" чулних осећаја (или сенсација) и „простих" осећања (или сентимената), — то су тако неодређени појмови да се врло често мешају не само у популарној Психологији, но чак и међу научницима, међу психолозима. 1 ) Колика је ту пометња, види се најбоље по томе што се, поводом чулног (физичког) бола, говори час о осећајима, час о осећањима бола и, најзад, чак и о „безболним осећајима бола". 2 ) Други психолози опет, као Штумпф, говоре о „примарним чулним осећањима" као о осећајима осећања (ОеМћ1зетр^пс1ип§еп), или . могло би се рећи, о емоционалним (или афективним) осећајима. У осталом, та пометња лежи донекле у природи саме ствари. Оно што називамо чулним осећајем, са чисто психолошке, унутрашње, субјективне стране, и није лако одвојити од осећања. Чиме се разликује од осећања осећај као „функција", као доживљај једне садржине, без обзира на садржину, ако је то у опште могућно одвојити? Ми смо видели како је тешко разликовати садржину од доживљаја нарочито код т.зв. органских или „животних" осећаја, као што су нпр. глад, жеђ, бол, и др. То су најсубјективнији осећаји, најближи осећањима. Осећањима се називају они психички процеси који имају карактер бола или задовољства, који се дају свести на пријатност и непријатност (као различна „узбуђења", нпр. страх, гнев, радост, туга, љубав, стид итд.). Али зар и у органским осећајима нису бол, одн. задовољство, најглавнији, често искључиви свесни фактори ? Наш однос према органским осећајима је скоро исти као и према осећањима, и у сваком случају сасвим друкчији него према другим осећајима, нпр. према осећајима светлости или звука. А ако осећања нису непосредно локализована, тј. одређена ма каквим местом у телу, одн. чулним органом, и органски осећаји су у том погледу врло неодређени. Пометња је велика чак и код осећаја коже, зато што су и ти осећаји врло емоционални, увек нераздвојно везани с осећањима. „Физички" бол се с исто толико разлога може сматрати осећањем колико и осећајем. Бол („спољашњи") схваћен као осећај коже, свакако је најранији психички појав у свету, из кога су се постепено диференцовали финији осећаји додира и остали. И поједини чулни органи су се развили тек постепено из коже, чија је финија осетљивост код човека такође постала тек у дугом развићу његове културе. Али тек постепено, кад навика, одн. понављање, ослаби ефективне или субјективне „делове" чулних садржаја, ови постају за нас објективни садржаји, ') То важи за немачке изразе Етр{тс1ип!* и Ое{ић1, за енглеске зепзавоп и ?ее1т§, итд - И у нашој психолошкој књижевности се говори нпр. о осећањима додира или пипања с једне стране и о естетским осећајима с друге стране. То важи и за хрватску књижевност, где се, међутим, употребљавају и стари израз чувство (за осећање) и израз оћут (за осећај). 2 ) А. ОоШ5сће1(1ег. Оаз 8сћтеггргоМет, 1920, с. 21. просветни гласник, i ка., 6 св., 1923. 24