Просветни гласник

370

Просветни Гласник

знаци спољашњих објеката, ствари. То на првом месту важи за најсталније осећаје, осећаје боја, који због своје сталности имају од почетка у највећој мери карактер објективности или спољашњости, тако рећи апстрактности (у смислу одвојености од субјекта). Али то важи, као што смо видели, за осећаје као садржаје, а не као осећаје, као доживљаје. Чулни садржаји се морају, пре свега, на неки начин осетити. Ми кажемо осетиши додир, укус или мирис, као што кажемо осетити бол или задовољство. Имати осећаје (светлости, звука, мириса и др.) и имати осећања (пријатности и непријатности), ми кажемо једним истим глаголом осећати или осетити. 1 ) „Прости" осећаји, као осећаји, морају бити нешто тренутно-) и зато нејасно, нешто што не постоји за себе, изван реакција (одн. осећања) које изазива и у којима се потпуно губи. Потпуно јасни, одређени осећаји су најпростији чулни опажаји. А и најпростији чулни опажаји су релативно врло сложени психички процеси. У интелектуалне процесе, процесе мишљења у најширем смислу, спадају и чулни осећаји, у колико су „објективни елементи", тј. елементи или последњи састојци чулних опажаја. Чулни опажаји су производи извесних најпростијих интелектуалних процеса, на име различних асоциација чулних осећаја. У интелектуалне процесе долази и сећање, одн. представљање, које је претпоставка мишљења у ужем смислу (расуђивања), и може се назвати асоциативним мишљењем, мишљењем у ширем, чисто психолошком смислу, тим пре што оба процеса никад (сем у сну и болести) нису потпуно одвојени. По некима (нпр. по Рилу и др.) чак и чулни осећаји, не само чулни опажаји, претпостављају процесе мишљења у ужем смислу, судове. Потпуно јасни чулни опажаји свакако претпостављају разликовање и поређење чулних садржаја, утврђивање њихових сличности, одн. разлика. У томе се и састоји свесно, „пажљиво" или „интелектуално" чулно упознавање, „упознавање преко представа", које Бергсон, међутим, с правом разликује од механичког Ј ) Томе одговарају и изрази зепИг, {ее1 и др. Немци имају изразе етрПпсЈеп и Јић1еп, али се ти глаголи много теже дају разликовати но одговарајуће именице. Свде можемо наноменути да је интуиција више емоционалан но интелектуалан процес: ми осећамо ствари (као целине) пре но што их мислимо (у деловима, одн. појмовима). 2 ) То показује и израз осећај, док израз осећање означава нешто трајније. Првобитни чулни утисци, видели смо, увек су скоро тако искључиво емоционални, да се садржина потпуно губи у емоционалним, одн. моторним реакцијама, које су оно што је главно. Али кад и како се из тих афективних комплекса издвајају чулни осећаји и опажаји као „чиста", објективна садржина., као предмети активне пажње, одн. извесних интелектуалних функција („функција објективитета")? То је питање социалне Психологије, питање постанка мишљења, одн. говора, пошто су речи најважнији фактори за фиксацију, одн. објективацију чулних садржаја. А мишљењу, одн. говору речима, претходи говор, тако рећи мишљење, рукама, гестовима, мимиком, као што Психологија Развића показује.