Просветни гласник

24*

Шта је психологија?

371

или „аутоматског упознавања" (где нема свесне идентификације садашњих чулних утисака с ранијим). А и интелектуално упознавање је свакако, бар у почетку, увек прво аутоматско упознавање. 1 ) У осталом, и аутоматско упознавање, и најпростије чулно опажање, претпостављају сећање у ширем смислу (памћење, репродукцију). Сећање почива такође на чулним осећајима, с којима репродуктивни елементи, „елементи" сећања, одн. памћења, имају исту садржину. Нпр. црвено је и у сећању црвено. Разлике долазе од психичке функције. Сећање је потпуно нова функција, различна од чулног опажања које садржи тако много моторних, чулних, телесних елемената. Зато „физичка садржина" чулних осећања постаје у неку руку чисто психичком садржином у сликама сећања (или представама), бар у нормалним приликама (али не и у халуцинацијама). У осталом, као што смо већ раније напоменули, обе функције су нераздвојне. Јер не зависи само сећање ранијих доживљаја од стварних, чулних утисака тих доживљаја, но се, као што смо видели, и актуелни чулни утисци од своје стране мењају под утицајем сећања, т.ј. ранијих, више или мање сличних утисака. Унутрашњи свет се мења према спољашњем, али и спољашњи према унутрашњем. Утицаји ранијих доживљаја су у сваком чулном опажају врло важни, ако не најважнији фактори, који једино и омогућавају схватање и разумевање чулног садржаја, допуњујући често врло непотпуне и нејасне непосредне утиске. То је нпр. случај с речима матерњег језика, које разумемо и кад нису довољно јасно изговорене, док то с муком успевамо и код много јаснијих речи каквог страног језика. Тако неодређен непосредан утисак, осећај, постаје јасан опажај. У све чулне опажаје улазе тако, поред непосредних утисака, и „трагови" ранијих одговарајућих утисака. Чулни опажаји су увек најтешње, нераздвојне везе чулних и репродуктивних елемената, асимилације, како их зове Вунт, или конкреције, како их је називао још француски физичар и филозоф Ампер, који их је први и открио 2 ). Због тога ми, као што смо видели, морамо и у Психологији изучавати непосредне чулне утиске, чулне или „периферне" осећаје, који су елементи и чулних опажаја и одговарајућих слика сећања. ') Само ми изгледа боље аутоматско упознавање назвати интелектуапним, јер је аутоматско оно што је несвесно, а упознавање је увек у ма којем смислу свесно. Вег§зоп, МаИеге ег Мето1ге, 11 е<±, с. 89 и д. — Ова фина разлика показује да је Бергсон успео да уђе дубоко у сам механизам психичког процеса. Значај моторних елемената у психичким процесима не може се довољно нагласити. Открићем тих елемената нова, експериментална Психологија, користећи експерименат и физиологију (одн. Патологију) мозга, веома је удубила психолошку анализу и превазишла стару, рационалну Психологију, за коју у обичном чулном опажању није готово ни постојао никакав проблем, одн. никакав сложен процес. 2 ) Исп. поменуту моју расправу РћИозорМе А. М. Атреге'$, с. 69.