Просветни гласник

Оцене и Прикази

397

33. — Ст. 2499—2500: Свјеш је овај ширан ширанину, а некмоли души благородној. — Ово мислим да значи да зло у животу осећа, трпи и тиранин који свакојака зла чини да њему буде добро, у толико више племенит човек који никоме зла не чини. 34. — Ст. 2528: „Тјелохранишељи били су бирани јунаци што су чували самога владику ; Петар II умножио их је и прозвао перјаници". Ни Петар I (а камоли Данило) није имао својих „тјелохранитеља". Перјанике је завео Петар II за службу себи и сенату (Вук, Црна Гора и Бока, 52). Што је он то пренео и на доба владике Данила, то је династичка сујета да божем покаже достојанство и углед владичин који он у ствари није имао. 35. — 2658. — Реља крилаши. — Сад се појавио нови Хреља, и то баш „од Пазара", који — у најмању руку — спори право Хрељи, Душанову намеснику и одметнику на горњој Струми, да је он опевани јунак народних песама. (ГЈрилози, II, 88.) 36. — У ст. 1031 место аманаши, ваљало је написати амана ши (в. Вук, Рјеч., 5. V. „аманат"). 37. — У ст. 81: Исклати се браћа међу собом, ја не држим да је исклати се ексламативни инфинитив, већ футур без помоћног глагола (упор.: Или Вук не доћи, или шуше не наћи). 38. — Уз ст. 205. У историји није познато да су уз грчке принцезе долазили у Србију и Грци. То је било тек после пада Византије. 39. — Ако је Г. Р. чуо од каква Црногорца да се облаци изјалове кад проспу град уместо кише, требао је то казати, јер ја распитујући о томе Црногорце ни од једног то нисам чуо. — Изјаловити значи „побацити", раније донети на свет плод из утробе. Његош је могао тај глагол узети у значењу исиразниши, и у овом случају мислим да је пре помишљао на громове, а не ни на град ни на кишу. 40. — Кад је датум Аранђелова-дне стављен по новом календару (21 новембар), требало је тако учинити и са Малом и Великом Госпођом и Степањ-даном, а не остављати их по ст. календару, или бар у згради ставити по коме је датум од њих два (ст. 1344, после ст. 198, 861 и 2745). 41. — Како би било кад би се и непознатије речи место у речник стављале под врсту где се и стихови објашњавају, као што су ту стављена објашњења географских имена? Оне се већином по једанпут и налазе употребљене, а и читаоцу је лакше ту их наћи него у речнику. Свакојако држим да значења њихова не треба исписивати из Речника, већ само дати оно значење које у том случају реч има, и то што јасније и потпуније. Нпр., по објашњењу из Речника речи зубља, тешко ће читалац знати њено значење и употребу у Ц. Гори. .ЂУБ. СТОЈАНОВИЋ